najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

U trendu

Treba li zaduženi da se zabrinu?

U narednih nekoliko godina ne treba očekivati značajniji rast kamata na kredite u evrima. Evribor će, istina, ići naviše, ali bez naglog skoka. Međutim, sa promenama će, sada je već izvesno, morati da računaju oni koji zaduženi na duži rok, a najčešće su u pitanju stambeni krediti.

Narodna banka Češke je ovih dana povećala referentnu kamatnu stopu, prvi put od 2008. godine i početka svetske ekonomske krize, i tako postala prva centralna banka u državama EU koja je započela novi ciklus pooštravanja monetarne politike.

Da li će i kada češki primer slediti i članice evrozone biće jasnije na jesen, na zasedanju Evropske centralne banke (ECB), koja je najavila da će tada razmotriti tu problematiku. Promene u monetarnoj politici bi se, prema očekivanjima, mogle dogoditi tek naredne godine.

Šta to konkretno znači za građane Srbije zadužene u evrima?

Nema razloga za strah

Prema ocenama stručnjaka, oni koji imaju kredite u evrima ipak nemaju razloga za strah da bi u nekom skorijem roku moglo da dođe do podizanja kamata, jer do naglog rasta evribora koji na njih utiče neće doći.

„Ako govorimo o nekoj bliskoj budućnosti, evribor će postepeno da se povećava, ali svakako neki ozbiljniji nivo, od dva-tri odsto, ne može dostići u narednih nekoliko godina“, kaže za Sputnjik analitičar „Vajs brokera“ Nenad Gujaničić.

Prema oceni stručnjaka, za osetniji rast kamata evribor bi upravo trebalo da se vrati na nivo od 2 do 2,5 odsto, na kojem je bio pre nekoliko godina.

Nikad niže kamate

Dakle, najave da će doći do rasta evribora, dnevne referentne kamatne stope po kojoj banke evrozone jedna drugoj pozajmljuju novac na međubankarskom tržištu, ne treba da pale „crvenu lampicu“ kod onih koji su zaduženi u evrima.

Ipak, građani koji imaju dugoročne pozajmice, na veći broj godina, recimo stambene kredite, svakako će u jednom trenutku morati da računaju na osetnije povećanje kamata, koje su trenutno na najnižem nivou ikada.

Prema podacima Narodne banke Srbije, prosečna kamatna stopa za stambeni kredit indeksiran u evrima u junu ove godine bila je 3,6 odsto, dok je na primer u istom mesecu 2010. godine iznosila 5,38 odsto.

„Svako ko se zadužuje na neki duži vremenski period mora da računa sa nekom prosečnom vrednošću evribora, koja će verovatno u budućnosti biti negde između dva i tri odsto. Primera radi, neko ko je uzeo kredit 2005. godine, ovih desetak godina imao je period kada je evribor bio prilično visok — pet odsto, ali je imao i ekstremno povoljne uslove koji su važili godinu-dve dana unazad“, objašnjava Gujaničić šta čeka one koji budu uzeli kredit u evrima na duži rok.

Istorijski minimum za referentnu stopu

Evribor, koji čini zbirnu kamatnu stopu zajedno sa bankarskom maržom, koja je fiksna, već više meseci je na istorijskom minimumu.

Vrednost šestomesečnog evribora trenutno je negativna — ispod nule, a najveću vrednost je imao 2008. godine, kada je iznosio čak 5,48 odsto.

Na lagani rast te vrednosti ukazuju i nedavne projekcije Evropske centralne banke (ECB) prema kojima će se on iz minusa popeti na nulu, ali tek krajem iduće, ili početkom 2019. godine.

Da li će evro propasti, ili će uništiti Evropu?
Nenad Gujaničić, ipak, napominje da rast referentne kamatne stope ECB, pa i evribora, zavisi od dosta faktora, a prvenstveno od oporavka ekonomije evrozone. Što se ona bude brže oporavljala, to će evribor brže da raste.

Sagovornik Sputnjika podseća da je i ekonomski rast evrozone, posle dužeg perioda stagnacije, prilično visok — preskočio je „prag“ od dva odsto i prognoze su da će na godišnjem nivou on biti 2,5 odsto.

„To je najviše od izbijanja svetske ekonomske krize i ujedno jedan od glavnih faktora zbog kojih je je ECB najavila da će od naredne godine početi da podiže kamate, ali i da će, što je veoma važno, početi da ublažava monetarne stimulanse koje je sprovodila na tržištu“, napominje Gujaničić.

Zaokret u evropskoj monetarnoj politici

On podseća da je ECB, slično kao i Uprava federalnih rezervi SAD, u prethodnom periodu otkupljivala velike količine državnih i korporativnih obveznica, i tako „upumpavala“ novac na tržište.

Tome, međutim, polako dolazi kraj i, kako smatra Gujaničić, verovatno će već od iduće godine ti mesečni otkupi državnih i mesečnih obveznica, koje je iznudila ekonomska kriza, biti smanjivani, da bi u nekom razumnom vremenskom periodu potpuno nestali.

„Sve će biti mnogo jasnije na jesenjim zasedanjima ECB. Tada će biti iskristalisane konačne odluke, ali kako sada stvari stoje, s obzirom na to da su ekonomski i politički rizici veoma niski, možemo očekivati zaokret u monetarnoj politici“, mišljenja je Gujaničić.

Reagovanja je izazvala već i sama najava tog zaokreta — aktuelna pomeranja svetskih valuta su u poslednje vreme bila prilično intenzivna. Tako je pre nedelju dana dolar bio blizu dvoipogodišnjeg minimuma, a švajcarski franak na jednoipogodišnjem minimumu.

To je, smatra Gujaničić, posledica upravo poslednjeg zasedanja Evropske centralne banke, na kojem su najavili da će od jeseni razmisliti o promeni monetarne politike, odnosno da će već naredne godine uslediti postepeno podizanje kamatnih stopa.

Usled takvih očekivanja, u evrozonu se slila velika količina kapitala, pa je jačanje evra dovelo do pada vrednosti drugih valuta.

Švajcarski franak, koji je bio sigurno utočište za vreme krize, sa tim najavama izgubio je značaj „sigurne luke“, što je dovelo do njegovog pada, objašnjava analitičar „Vajs brokera“ na kraju razgovora za Sputnjik.

(Sputnjik)

1 komentar
  1. Zoran

    Zadužujte se isključivo uz fiksnu kamatnu stopu u svim ostalim opcijama postajete robovi banaka i privatnog kapitala. Srećno…

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike