U Nemačkoj sve veći rizik od recesije

BERLIN – Nemačka ekonomija je zabeležila pad od 0,2 odsto na kraju prošle godine, saopštio je danas nemački Zavod za statistiku, preneo je Blumberg.

Američka agencija navodi da je to lošiji rezultat od očekivanog i da je nagli rast inflacije opteretio potrošnju nemačkih domaćinstava, kao i da se, imajući u vidu rastuće račune za energiju, recesija čini sve izglednijom.

Brojke koje je objavio nemački Zavod u suprotnosti su sa procenom iznetom ranije ovog meseca navodi Blumberg i dodaje da to, takođe, znači da bi ekonomska kontrakcija do marta i dalje mogla biti uzrok recesije u najvećoj ekonomiji Evrozone.

Nekoliko pokazatelja poslednjih nedelja ukazuje na rastuće poverenje u Nemačku nakon blage zime i dobro snabdevenih skladišta prirodnog gasa, što je eliminisalo rizik od nestašica tokom perioda grejanja.

Veleprodajne cene robe, posle perioda rekordnog rasta, počele su da padaju, što je ulilo nadu da će se inflacija smanjiti ranije nego što se očekivalo.

Međutim, potražnja je manja, a taj trend je uočen i u Švedskoj, čija je ekonomija neočekivano na nižem nivou u četvrtom kvartalu, dodaje Blumberg.

Kako navodi američka agencija, Belgija je uspela da ostvari rast od 0,1 odsto, a Letonija čak za 0,3 odsto, dok ekonomsko poverenje u Evrozoni nastavlja da raste u januaru, popevši se na najviši nivo od juna.

Ipak, u nemačkom proizvodnom sektoru porudžbine padaju, uprkos velikim zalihama i popuštanju „uskih grla” u lancu snabdevanja.

Vlada u Berlinu prošle nedelje prognozirala je rast od 0,2 odsto za 2023. godinu, u poređenju sa ranijim predviđanjem smanjenja za 0,4 odsto.

Ministar ekonomije Robert Habek ipak upozorava na moguću recesiju, jer, kako je rekao, kriza koju je Rusija izazvala invazijom na Ukrajinu nije završena.

Izgledi su i dalje neizvesni, jer bi inflacija mogla da potraje, podstaknuta rastućim zahtevima za višim zaradama.

Radnici pošte su stupili u štrajk tražeći povećanje plata od 15 odsto, dok zaposleni u javnom sektoru traže dvocifrenu povišicu.

Evropska centralna banka (ECB) je odlučna da se restriktivnom monetarnom politikom uhvati u koštac sa porastom cena.

Planirano je podizanje kamatnih stopa ove nedelje za još 50 baznih poena, što je još jedna od mera u sklopu agresivne politike pooštravanja, prvi put viđene u istoriji ECB. Pun uticaj tih mera tek treba da se oseti.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.