U Srbiji moguć privredni rast iznad 1,8 odsto
Svetska banka procenila je da će privredni rast u Srbiji u ovoj godini biti 1,8 odsto, ali postoje uslovi da taj rast bude i veći, izjavio je danas glavni ekonomista Svetske banke u Srbiji Lazar Šestović.
„Postoje razlozi da verujemo da će rast ove godine biti i veći od 1,8 odsto, jer podaci iz prva dva meseca ukazuju na značajan rast investicija i oporavka potrošnje domaćinstava“, rekao je Šestović na predstavljanju izveštaja te banke.
On je naveo da zarade u privatnom sektoru blago rastu, kao i da su doznake iz inostranstva značajno porasle u poslednjih nekoliko meseci.
„Kad imate te komponente ukupne privrede, a domaća potrošnja i investicije rastu, onda se očekuje da ukupan rast BDP bude dosta dobar u 2016. godini“ , naglasio je Šestović.
Kako je dodao, srednjoročno se predvidja da će Srbija polako da se vrati stopama rasta koje su bile karakteristčne za period pre krize, od tri do četiri odsto godišnje.
„Verujemo da će doći do tog rasta, jer se povećao broj stranih investicija u poslednjih 20 meseci“, rekao je on i objasnio da je primetan veliki broj malih investicija, što je veoma dobro.
Kao najvažnije u 2015. godini, Šestović je istakao privredni rast umesto recesije, početak reforme javne uprave kroz zakonodavni okvir i smanjenje fiskalnog deficita.
U izveštaju Svetske banke navodi se da je poboljšanje produktivnosti i dalje je ključ za pospešivanje rasta u regionu.
Prema ovom izveštaju, održiv rast može se postići koncentrisanjem na agendu dugoročnih reformi koja se odvija na pet stubova – eliminisanje slabosti i barijera za formalno zapošljavanje, poboljšanje klime poslovanja i upravljanja, smanjenje veličine vladinog aparata uz istovremeno poboljšanje kvaliteta u pružanju usluga, produbljivanje trgovinske i finansijske integracije, i obezbeđivanje održivog korišćenja prirodnih resursa.
Kako se navodi, iako su znaci obnovljenog ulaganja i rasta povoljni, znatni rizici i dalje ostaju.
„Traljav oporavak u Evropi i u svetu u celini, veća spoljna nestabilnost na finansijskih tržištima, kao i pomeranja cena nafte donose rizike za ekonomski izgled u regionu. Veliko učešće zajmova koji se neredovno otplaćuju u regionu takođe može da umanji budući rast kredita“, piše u izveštaju.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.