Uticaj pada proizvodnje automobila u Nemačkoj na zemlje CIE
BEOGRAD – Nedavno usporavanje nemačke ekonomije, praćeno vidnim padom proizvodnje automobila, izazvalo je zabrinutost u ekonomijama Centralne i Istočne Evrope (CIE), za koje je automobilski sektor od suštinskog značaja, navodi se u danas objavljenoj analizi Erste grupe.
Naime, godišnja proizvodnja automobila u Nemačkoj je, zaključno sa junom, zabeležila oštar pad na 4,7 miliona jedinica, što je za oko milion manje u odnosu na prosečnu godišnju proizvodnju iz perioda od 2015. do 2017. godine, i blizu niskim nivoima iz 2009. godine, poručuju iz austrijske grupacije.
„Da li to znači da je na pomolu još jedna kriza, pošto najnoviji pad proizvodnje automobila, kako u pogledu brzine tako i obima, izrazito podseća na stanje iz 2009. godine?“, zapitali su se u Erste grupi.
Iz te grupacije, ipak, šalju umirujuće poruke, pošto su, kako tvrde, uočljive velike razlike između aktuelnog stanja i situacije od pre deset godina.
Naime, u 2009. je pad proizvodnje automobila bio rezultat negativnog udara na strani tražnje, prouzrokovanog rastom nezaposlenosti koji je umanjio dohotke domaćinstava, kao i velikog preokreta kreditnog impulsa, dok se u ovom trenutku ne događa ništa od pomenutog, što sugeriše da ovaj pad nije u potpunosti uslovljen ekonomskim ciklusom, navodi se u analizi.
„Značajne promene u sastavu prodaje automobila – opadanje prodaje vozila na dizel, a porast električnih automobila – predstavljaju razliku koja može u velikoj meri objasniti nedavni pad prodaje automobila“, poručuju iz Erste grupe.
Pad registracija novih automobila u EU, konstatuje se u studiji, već određeno vreme isključivo je podstaknut opadanjem potražnje za dizel automobilima.
U prvoj polovini 2019. godine, registracija novih dizel automobila u EU opala je za 17 procenata međugodišnje, nakon pada od 18 odsto u 2018. Udeo automobila na dizel u novim registracijama pao je na 31 posto u drugom kvartalu 2019. godine, znatno ispod najviše vrednosti od 55 procenata dostignute 2012. godine.
Nakon eskalacije takozvanog „dizelgejt” skandala, pojačani planovi za smanjenje emisija putem strožih propisa jasno su ukazali na to da se doba dizel automobila bliži kraju. Iako dizel automobili još uvek nisu sasvim zabranjeni, postoji negativna percepcija prema njima, kao i velika nesigurnost kod potencijalnih kupaca u vezi sa tim da li će im biti dopušteno da u budućnosti koriste te automobile bez ikakvih ograničenja.
Sektor za istraživanje Erste grupe napominje da se oko 10 odsto dodate vrednosti i šest do devet posto radnih mesta u ekonomijama CIE direktno ili indirektno može povezati sa automobilskom proizvodnjom, budući da je gotovo četvrtina automobila proizvedenih u EU sastavljena u zemljama CIE.
Taj region, sa godišnjom proizvodnjom od oko četiri miliona automobila, predstavlja drugog po veličini proizvođača u EU posle Nemačke, a proizvođači automobila i dobavljači u CIE važan su deo automobilskih globalnih lanaca vrednosti (GVC), posebno nemačkog.
U narednih pet godina, istraživači Erste grupe očekuju znatne promene u strukturi proizvodnje automobila u Evropi, jer bi odlaganje kupovine automobila (u išcekivanju većeg izbora električnih modela po pristupačnim cenama) moglo privremeno da umanji ukupnu potražnju i proizvodnju, budući da se pravi početak doba električnih vozila očekuje tek nakon 2025. godine.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.