najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

U trendu

Veći minimalac neće plaćati poslodavci

Čini se da poslodavci i zaposleni nikad lakše nisu postigli dogovor o povećanju minimalne cene rada. Minimalac će sa 130 dinara biti povećan na 143 dinara, ali taj trošak neće platiti poslodavci, jer će ih država rasteretiti i smanjiti poreske namete. Sa Međunarodnim monetarnim fondom razmatraće se mogućnost da se neoporezivi deo zarade, koji trenutno iznosi 11.790 dinara, poveća za 2.200 dinara.

Trošak poreskog rasterećenja preuzeće država. Kako pokazuju prve nezvanične računice, budžet će to koštati četiri do pet milijardi dinara. Formalno posmatrano, za zaposlene koji u ugovoru o radu imaju dogovorenu bruto zaradu (sa porezima i doprinosima) sa povećanjem neoporezivog dela zarade trebalo bi da se poveća i njihova neto plata. Odnosno, da im mesečne uplate na tekućem računu budu veće. Međutim, kako sada stvari stoje, većina poslodavaca taj iznos će zadržati za sebe. Tačnije trošak koji će im se pojaviti po osnovu povećanja minimalne cene rada apsorbovaće tako što će imati manje rashode po osnovu ovog poreskog rasterećenja.

Zoran Drakulić, predsednik Kluba „Privrednik”, kaže da je to bio i uslov da poslodavci prihvate povećanje minimalca.

– Prihvatili smo predlog sindikata da se minimalac poveća sa 130 na 143 dinara po satu, ali pod uslovom da dobijemo neka poreska rasterećenja. U ovom slučaju, razmatra se da se taj trošak kompenzuje preko povećanja neoporezivog dela zarade – kaže Drakulić.

Na pitanje zar taj novac ne bi trebalo da pripadne zaposlenom, Drakulić odgovara da se bruto plata radnika neće menjati, i da je zarada stvar između radnika i poslodavca.

Kako u praksi izgleda ova poreska klackalica? Poslodavac koji ima radnike koji dobijaju minimalac će, po tom osnovu, imati rast troškova.

– Ima i kompanija koje uopšte nemaju radnike koji dobijaju minimalnu platu. Takve su, na primer, IT kompanije – kaže profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić. – Takvi poslodavci po osnovu povećanja minimalne cene rada uopšte neće imati trošak. Sa druge strane, sa povećanjem neoporezivog dela zarade, trebalo bi i da se radnicima, koji sa poslodavcem imaju dogovorenu bruto platu, poveća neto zarada. Međutim, to je sve stvar tržišta i odnosa snaga između zaposlenog i poslodavca. Tamo gde su sindikati jači verovatno će i ušteda po osnovu povećanja neoporezivog dela zarada otići zaposlenom na račun. U drugim slučajevima, poslodavac će tako nadoknaditi trošak koji mu je nastao zbog povećanja minimalca – kaže Arsić.

U prevodu, raspodela ovog poreskog opterećenja prepuštena je tržištu pa je neizvesno ko će ostvariti veću dobit: radnici ili poslodavci. Ali se, međutim, zna da će ova poreska rasterećenja budžet koštati četiri do pet milijardi.

Profesor Milojko Arsić smatra da ne treba država da preuzme kompletan trošak finansiranja ovog paketa, već da bi teret trebalo pravilno rasporediti. Odnosno da polovinu tog iznosa plate i poslodavci.

Pitanje je kakav će biti stav MMF-a. Učesnici u pregovorima kažu da je na sastanku sa ministrom finansija, Dušanom Vujovićem, rečeno da postoje i razni načini da povećanje minimalca za poslodavce ne bude trošak.

Kako pokazuju okvirne računice, plan je da povećanje zarada zaposlenima u javnom sektoru u proseku bude oko pet odsto. Neko će dobiti manje, a neko veće povišice, ali je fiskalni prostor, za sada toliki.

Šta povećanje neoporezivog dela zarade znači u praksi vidi se na primeru plate od 50.000 dinara. Ako se od ovog iznosa oduzme 11.790 (koliko trenutno iznosi neoporezivi deo plate) onda je osnovica za obračun 38.210. Na tu osnovicu zaračunava se porez na zarade koji iznosi 10 odsto. Što znači da se na ime poreza od plate odbija 3.821 dinar. Neto iznos, odnosno plata koju zaposleni nosi kući, je 36.179 dinara. Ukoliko bi se neoporezivi deo zarade povećao na 13.990 dinara, kao što se sada kalkuliše onda bi osnovica za obračun bila manja i iznosila bi 36.010. Porez na zaradu u tom slučaju bio bi 3.601, umesto dosadašnjih 3.821.

Ukoliko bi ta ušteda išla zaposlenom, njegova neto plata bila bi veća. Poslodavac može i tu uštedu da zadrži za sebe i po tom osnovu pokrije trošak koji mu se pojavio zbog povećanja minimalca.

(Politika)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike