Građani Srbije za usvajanje „Aleksinog zakona“

Iako se osnovac iz Niša, 14-godišnji Aleksa Janković ubio još 2011. godine, skočivši sa trećeg sprata zgrade u kojoj je živeo sa roditeljima, ni danas se strasti ne smiruju oko ovog slučaja. Aleksa je mesecima trpeo nasilje i zlostavljanje svojih vršnjaka u školi, a nedavno su se roditelji preminulog dečaka pojavili u javnosti, obelodanjujući kroz šta su sve prošli tokom ovih godina.

Nekoliko grupa građana pokrenulo je pre par dana internet peticiju za usvajanje Aleksinog zakona, koji bi posebno sankcionisao vršnjačko nasilje i nasilje u školi.

Peticiju je do sada potpisalo više od 2.000 ljudi. Da bi neki zakon ušao u skupštinsku proceduru, potrebni su potpisi najmanje 30.000 građana.

Da podsetimo, psihički utučen četrnaestogodišnjak Aleksa Janković je, posle dobijenih teških batina od vršnjaka, izvršio samoubistvo maja 2011. Skočio je kroz prozor stana u kojem je živeo sa majkom, sestrom i babom. Pre tog tragičnog događaja, prošle zime i proleća, malo je ko verovao Aleksi, učeniku sedmog razreda Osnovne škole „Sreten Mladenović Mika” u Nišu, da je pod teškom psihičkom i fizičkom torturom, da ga trojica vršnjaka proganjaju, maltretiraju i tuku. Žalio se dečak roditeljima, žalio nastavnicima u školi, ali niko se nije obazirao na to.

Njegovi vapaji da mu se pomogne i da bude zaštićen ostajali su dugo bez odgovora. To što su vršnjaci danima i mesecima šikanirali Aleksu svuda gde su mogli – i u školi i, još više, u školskom dvorištu, na ulici i pred zgradom u kojoj stanuje, nije bio dovoljan signal da se zaustavi teror dečaka, koji su sebi dali za pravo da primenjuju neke svoje zakone i silu.

Kada su stariji, i u školi i u policiji, očigledno i u porodici shvatili da je vrag odneo šalu, već je, nažalost, bilo kasno.

Za ovu školu se u Nišu govorlo sve u superlativu – od dobre organizacije, velikog broja nagrada i priznanja, čak i na međunarodnoj sceni do posebnih i značajnih uspeha u negovanju osnovnih principa prihvatanja različitosti i toleranciji, po čemu je jedinstvena ne samo u niškom kraju, već u celoj Srbiji. Na ovome se posebno potencira, jer školu, od ukupnog broja učenika pohađa čak 20 odsto pripadnika romske nacionalnosti.

O Aleksi u školi takođe su se iznosile samo lepe stvari. I svi žale za njim.

O trojici učenika, koji su kasnije završili osnovno obrazovanje i otišli iz ove škole i sada su u nekoj od srednjoškolskih ustanova, kaže se „da nisu bili konfliktne ličnosti”, kao „i da se ne zna da su nekoga u školi i školskom dvorištu maltretirali”. O njima se, takođe, govori „da nisu bili loši đaci i da nisu imali ni neopravdane časove”.

Viši prekršajni sud u Nišu je tada potvrdio prvostepenu kaznu Osnovnoj školi „Sreten Mladenović Mika“ i bivšoj direktorki Suzani Popović Ickovski, u iznosu od 500.000, odnosno 50.000 dinara, „zbog toga što nisu sprečili višemesečno i eksplicitno vršnjačko nasilje“ nad Aleksom koji je posle toga izvršio samoubistvo.

Trojica maloletnika su osuđena na maksimalne kazne za svoj uzrast. Vođa grupe “batinaša” dobio je pojačan vaspitni nadzor od šest meseci do dve godine, a druga dvojica dečaka po ukor suda.

Aleksini roditelji, Dragana i Bojan Janković, smatraju da je sve što se dešava posle pravosnažnosti presude, ruganje tragediji i bolu jedne porodice. Direktorka je podnela ostavku, ali uprkos utvrđenoj krivici, niko od nadležnih u školi nije snosio bilo kakve disciplinske posledice.

„Neshvatljivo je da jednoj školi niko ne može ništa čak i kada odbije da izvrši nalog države – istaknuo je tada Bojan Janković. – A, ukoliko niko u toj ustanovi ne bude disciplinski kažnjen, verovatno ćemo se obratiti Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu,“ preneli su beogradski mediji.

 

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.