Petrović: Deo ljudi iz DB bio zloupotrebljen da bi se počinilo ubistvo Ćuruvije

Bivši načelnik službe Državne bezbednosti Goran Petrović izjavio je da je deo ljudi iz te službe bio zloupotrebljen kako bi se počinilo „gnusno krivično delo kao ubistvo novinara Slavka Ćuruvije“.

Petrović koji danas svedoči u Specijalnom sudu na sudjenju optuženima za ubistvo novinara i vlasnika Dnevnog telegrafa Slavka Ćuruvije u aprilu 1999. godine, naveo je da takav zaključak izvodi na osnovu „operativnih saznaja, kao i iskaza desetina tadašnjih pripadnika DB“.

Prema Petrovićevim rečima, na takve indicije ga navodi „atipično praćenje Slavka Ćuruvije“. Mere koje nisu standardne primećene su i u slučaju „Ibarska magistrala“, kao i u slučaju ubistva Ivana Stambolića.

Kao atipičnost naveo je i to je u slučaju „Ibarska magistrala“ i pogibije funkcionera Srpskog pokreta obnove traženo da se navede tačan raspored sedenje u automobilu.

Nikada u svojoj praksi nisam doživeo niti sam od bilo koga čuo da se u praćenju traži izveštavanje iz minuta u minut, rekao je Petrović i dodao da ga to navodi na zaključak da je ta informacija bila potrebna počiniocima ubistva.

Petrović je ukazao da su to njegova operativna saznanja i da to nisu dokazi o krivici.

Na pitanje ko bi mogao da bude odgovoran za zloupotrebu pripadnika 9. odeljenja DB koje je zaduženo za tajno praćenje, Petrović je naveo da su u to vreme na čelu resora DB bio Rade Marković a na čelu beogradskog resora Milan Radonjić.

Upitan da li ima informacije o naručiocima, organizatorima ili počiniocima ubistva, Petrović je naveo da jedino na osnovu operativnih saznanja kao imena koja su se pominjala u vezi ubistva može da navede (Miroslava) Kuraka, (Luke) Pejovića i (Zorana Ristovića) Priku.

Petrović je podsetio da istraga nije posao službe Državne bezbednosti, već javne bezbednosti, pa je o svim svojim operativnim saznanjima obavestio nadležne u policiji.

Petrović je ukazao da su u službi Državne bezbednosti „99,9 odsto normalni ljudi“, koji nisu učestvovali u zločinima.

Prema njegovim rečima, kada je nakon petog oktobra 2000. došao na čelo te službe on je sa službe pokušao da skine „hipoteku zločina“ i naziv „eskadron smrti“.   

Ipak, smatra Petrović, manjina u DB-u je svesno učestvovala u zločinima.

Sudjenje, saslušanje svedoka i dalje traje u Specijalnom sudu.

Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. u Svetogorskoj ulici Beogradu, u ulazu zgrade u kojoj je živeo.

Za to ubistvo optuženi su tadašnji načelnik DB Radomir Marković, načelnik beogradskog centra DB Milan Radonjić, bivši glavni inspektor Druge uprave DB Ratko Romić i pripadnik rezervnog sastava DB Miroslav Kurak.

Po optužnici, Ćuruviju je ubio Kurak koji je u bekstvu, a saučesnik mu je bio Romić koji je kao i Radonjić uhapšen u januaru 2014. godine.

Optuženi su tokom prethodnih ročišta odbacili bilo kakvu povezanost s tim zločinom.

Petrović je trebalo da svedoči na prethodnom ročištu u aprilu, ali je zbog obimnog iskaza bivšeg funkcionera DB Zorana Stijovića i brojnih pitanja advokat optuženih njegovo saslušanje odloženo za danas.

Na početku današnjeg ročišta advokati su izneli brojne primedbe na iskaz prethodnog svedoka bivšeg službenka DB-a Zorana Stijovića za koga je navedeno da je izgubio status službenog lica, oduzeto mu je i oružje, te da mrzi tu službu.

„Šta reći o ovom svedoku, a ostati pristojan“, rekao je jedan od advokata.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.