Pevač grupe „Ruž“ premlatio dve devojčice?

Vuk Rosandić (45), nekadašnji pevač pop grupe „Ruž“, navodno je pretukao dve devojčice maloletnice od 15 godina jer su napale njegovu kćerku.

Incident se dogodio prošle subote oko 18:30 sati ispred ulaza stambene zgrade u Ulici Šajkaška 31 na opštini Palilula.

Lekari su jednoj devojčici konstatovali modricu od udarca, kao i jednu staru ranu s krastom, prenose beogradski mediji.

Bivši pevač jednu devojčicu je ošamario dok je drugu išutirao. Jedna od  njih se i brzo snašla pa je uzela motku i njome nekadašnjeg pevača udarila u glavu. Pet dana posle sukoba devojčice su osećale posledice napada i osećale jake glavobolje.

Pevač je i sam potvrdio da je došlo do incidenta. On je na svojoj Fejsbuk strani dao izjavu šta se zapravo desilo. Saopštenje Vuka Rosandića prenosimo u celosti.

„Nikada u životu nisam dobio niti krivičnu, niti prekršajnu prijavu, moja ćerka Lara je završila 5. razred i za sada je odlikaš i nikada do sada nije učestvovala ni u jednom incidentu koji je uključivao fizičko ili verbalno nasilje.

Prošle subote oko 18h, u naš stan ušla je vidno potresena komšinica Ivana sa mojom ćerkom koja je bila potpuno crvena u licu, plakala i bila dezorijentisana. Dve devojke od 15 godina su nakon neke Facebook prepiske uhvatile moju ćerku, naterale je da kleči, uhvatile za kosu, sabile uza zid i počele da joj udaraju šamar po šamar. Posle drugog šamara usledilo je pitanje: ‘Šta je pi*ice, je’l boli? Nemoj slučajno da plačeš’. Posle trećeg šamara su zastale držeći je za kosu i rekle ‘a, šta ćemo još da joj radimo? Nemoj slučajno da si zaplakala, samo pi*ke plaču, je l’ jasno?’. Četvrti šamar je bio toliko jak da je Lara udarila levom stranom glave o zid. Sve to je gledala komšinica i pre nego što se osmelila da priđe Lari i pokuša da joj pomogne, udarili su joj i peti šamar i rekli da ne sme ovo nikom da priča i pritom joj ukrale mobilni telefon, naglasivši da ako nekom ispriča šta se desilo, proći će još gore.

Moja ćerka nije neka kmeza, ali možete zamisliti koliko je bila paralisana strahom, do kada je komšinica Ivana prišla da je pita da li je u redu, Lara je pritiskajući suze odgovorila da jeste. Ivana je, hvala dragom Bogu, uzela za ruku i povela u naš stan.

Sišao sam liftom sa Larom, van sebe i pronašao dve devojke koje uzgred duplo veće i više od moje ćerke. Upitao sam prvu devojku ‘ko mi je tukao ćerku? ko joj je ukrao mobilni telefon?’. Ta devojka mi je doslovce odgovorila ‘šta te briga gde je mobilni, naje*aćeš kao tvoja ćerka’, zatim se okrenulaka Lari koja je stajala iza mene i srdito joj prstom pripretila ‘naje*aćeš’. U tom trenutku sam je ja izrevoltiran gurnuo, da bi me sekund, dva posle toga ova druga devojka udarila svom snagom nekom daskom u glavu i rascepala mi čelo.
Refleksno sam, u samoodbrani uzvratio i šutnuo po nozi.

U Urgentnom centru su mi konstatovali nagnječenje lobanje, tetanogenu ranu i naravno, primio sam anti tetanus. Posle udarca sam viknuo ‘stanite’ i uzeo neki telefon koji je bio na zemlji tvrdeći da neću da im ga vratim dok ne vrate ćerkin.

Krenuli smo do nekih cigala, nekog šuta odakle su izvukle Larin mobilni. Tada sam otišao u školsko dvorište i zahtevao da obe devojke pozovu roditelje i da pod hitno idemo u policiju. Sačekao sam majku, otac se pojavio u policiji nekih pola sata kasnije.

Epilog na današnji dan je ovakav – moja ćerkica već 7 dana sama ne izlazi napolje, dečkava se da odjednom u stanu krene da plače, bukvalno da rida … u prisustvu majke ili mene izađe na 15 min.

Naše dete bez daljnjeg nije isto dete kao od prošle subote, turobna je, ćutljiva, tužna i povučena u sebe. I u celoj priči najveća sramota medija je činjenica da su bacili akcenat na moje ponašanje, koje je predstavljeno lažno, tendenciozno i na generalno jedan odvratno izvitoperen način.

Akcenat treba da se stavi na sadistično i brutalno i fizičko i psihičko maltretiranje naše ćerke od strane dvoje maloletnih prestupnika.

Nije toliko strašno što su devojke, zajedno sa majkom bestidno lagale prilikom davanja svojih izjava, već su time potvrdile da uopšte nisu svesne svog postupka. I kako mi sada kao porodica da se zaštitimo? Ne možemo da ih tužimo jer su maloletne. Verovali ili ne, ne možemo da podnesemo bilo koju vrstu prijave. Ja sada govorim svojoj ćerki da će sve biti u redu, ali zaista ne znam da li će sve biti u redu. Ako su mogle da joj prete da će je prebiti još više ako prijavi nasilje, otkud da znam da joj se neće osvetiti? Iako nisu iz našeg kraja, posle incidenta obe su šetale po kraju, izigravale pobednice i hvalile se kako su pretukle i oca i ćerku. Na kraju krajeva, otkud znam da me neće sačekati noću u ulazu i recimo gađati me ciglom u glavu?

Hvala Ivani koja je pristala da svedoči o svemu što je videla i hvala joj bezgranično što je spasla Laru daljeg zlostavljanja.

A, ja sam duboko ubeđen u jedno, ove devojke se upravo ponašaju ovako zato što su svesne da im u suštini niko ne može ništa.
Bez predrasuda prema tužiocu, nadam se da će uzeti u obzir SVE činjenice vezane za incident i doneti odluku koja će biti pravična i jasna. Hvala i komšijama koje su pristale da svedoče da iste devojke već dve godine prave iste ili slične probleme, da su nekoliko puta na identičan način zlostavljale drugu decu. Na moje pitanje zašto se ćuti o tome, oni bi odgovorili ‘ne vredi’. Sada ih delom i razumem zbog jer se i sami kao porodica osećamo nemoćno pred ovakvom vrstom brutalnog maloletnog nasilja , koje je ostavilo duboku traumu na naše dete , nadam se od sveg srca ne i trajnu .

Kao porodica , apelujemo na sve roditelje i njihovu decu , da prijave SVAKO maloletno nasilje , bez straha . JEDINO , ponavljam jedino tako postoji nada , da bezumno maloletno nasilje koje smo nažalost na svojoj koži doživeli moja ćerka i ja , bude adekvatno sankcionisano i sprečeno“.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.