Stanišić na privremenoj slobodi do kraja septembra, Simatović do avgusta

Haški sud pustio je na privremenu slobodu bivše čelnike Službe državne bezbednosti Srbije Jovicu Stanišića i Franka Simatovića-Frenkija, optužene za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj i BiH, 1991-95.

Iz poverljive odluke suda od 19. jula, koja je danas objavljena, proizlazi da su Stanišić i Simatović iz pritvora pušteni 21. jula.

Simatović će u pritvor u Sheveningenu morati da se vrati do 16. avgusta, kada se zvanično završava letnja pauza u radu suda.

Za razliku od Simatovića, Stanišić će na privremenoj slobodi ostati najkraće do 27. septembra ove godine.

Haški proces Stanišiću i Simatoviću biće nastavljen 21. avgusta, u odsustvu prvooptuženog.

Raspravno veće tom odlukom delimično je usvojilo zahtev Stanišićeve odbrane da on, zbog hronične bolesti, u Srbiji ostane sve dok tužioci ne okončaju izvodjenje dokaza protiv njega.

Sudije su, u danas objavljenoj odluci, naznačile da će taj zahtev ponovo razmotriti krajem septembra, uzimajući u obzir Stanišićevo ponašanje na privremenoj slobodi, kao i zdravstveno stanje u kojem će biti.

Ta odluka je bez presedana u dosadašnjoj istoriji suda u Hagu. Pred Haškim tribunalom, naime, nije bilo moguće da se sudjenje odvija u odsustvu optuženog, ali je pravilima sudskog Mehanizma, pravnog naslednika Tribunala, to omogućeno, ukoliko se optuženi odrekne prava da prisustvuje procesu, a u sudnici ga zastupaju advokati.

Prema ranijim nalazima lekara u Hagu i u Beogradu, Stanišić pati od hronične bolesti organa za varenje (paučitis) i depresije.

Sudsko veće u odluci je navelo da su lekari, koji su u Hagu pregledali Stanišića tri puta u junu i julu, ocenili da je njegovo zdravstveno stanje „stabilno“.

Po tim nalazima, Stanišić je „izgledao dobro“, a „njegovo stanje je relativno nepromenjeno u proteklih devet meseci“. Pored toga, doktori su ustanovili da su simptomi Stanišićeve bolesti „u relativnom povlačenju“.

U danas objavljenoj odluci, sudije su citirale, ali ne i usvojile, nalaz doktora Nikolaja (Nicolai) da Stanišić fizički i psihički „nije dovoljno sposoban“ da prati sudjenje.

Uz opasku da taj nalaz specijaliste, uzet izolovano, može zazvučati uznemiravajuće, sudije su zaključile da je, naprotiv, Stanišić dovoljno mentalno i fizički sposoban da prati proces.

Taj zaključak, veće je zasnovalo na „sveobuhvatnoj medicinskoj dokumentaciji“ i „sopstvenom osmatranju“ Stanišićevog ponašanja u sudnici.

Nalazu specijaliste da Stanišić nije dovoljno sposoban da prati sudjenje suprostavila se i njegova odbrana.

Stanišić će na privremenoj slobodi morati da se pridržava podrobnih uslova koje su odredile sudije, da se podvrgava redovnim lekarskim pregledima i o tome izveštava sud u Hagu.

Veće je, medjutim, kao neosnovan odbilo zahtev Tužilaštva da Stanišić u Beogradu bude u kućnom pritvoru.

I u Stanišićevom i u Simatovićevom slučaju, sudije su zaključile, na osnovu dosadašnjeg iskustva i garancija Vlade Srbije, da ne postoji opasnost od bekstva i uticanja na svedoke.

Od kada su se u haškom pritvoru našli prvi put 2003, nakon što su ih vlasti Srbije uhapsile posle ubistva premijera Zorana Djindjića, obojicu optuženih je sud više puta puštao na privremenu slobodu.

Prema podacima njegove odbrane, Stanišić je duže od šest godina proveo na privremenoj slobodi, a više od pet godina u pritvoru.

Bivšeg šefa SDB Srbije Stanišića (66) i njegovog pomoćnika Simatovića (67) optužnica tereti za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. U četiri tačke optuženi su za zločine protiv čovečnosti, a po petoj za kršenje zakona i običaja ratovanja.

Zločini za koje su optuženi Stanišić i Simatović počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovodjenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije. Na čelu zločinačkog udruženja bio je, po tužiocima, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.

Posle prvog sudjenja, koje je, nakon jednog neuspelog pokušaja, počelo 2009, prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je, 29. maja 2013., Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.

Medjutim, apelaciono veće Tribunala usvojilo je, 15. decembra 2015, ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobadjajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.

Na ponovljenom procesu Stanišiću i Simatoviću iskaz su, od početka, 13. juna, do danas dala sedmorica svedoka. Uz današnjeg, to su bili: RFJ-153, Radoslav Maksić, Džon Vilson (John Wilson), RFJ-072, Vlado Vuković i RFJ-066.

Svi su svedočili o ulozi Stanišića i Simatovića u formiranju, naoružavanju i zapovedanju srpskim snagama koje su po optužnici počinile zločine nad hrvatskim civilima u SAO Krajini, 1991-92.

Ponovljeni proces Stanišiću i Simatoviću poslednji je u kojem će sudije utvrdjivati da li su bivši zvaničnici Srbije krivi za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH.

Pred Haškim tribunalom nijedan državni funkcioner Srbije nije bio osudjen za ta zlodela.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.