Generacije koje su proživele rat u Hrvatskoj 1990-ih godina i dalje nose traume, čak i mlađi ljudi koji su tada bili u predškolskom i školskom uzrastu, ocenjeno je u subotu u Osijeku na završnoj konferenciji projekta „psihosocijalnog osnaživanja prognanika i hrvatskih veterana.
Projekat od 54.000 evra, finansiran iz Evropskog socijalnog fonda, u proteklih 18 meseci, piše agencija HINA, sprovela je Zajednica hrvatskih povratnika (ZPH) u partnerstvu sa Udruženjem veterana 130. brigade Hrvatske vojske „Heroji Osijeka“, držeći 72 radionice sa ciljem psihosocijalnog osnaživanja prognanih i veterana koji su u Domovinskom ratu doživeli određene traume.
Branko Pek, predsednik ZPH i vođa projekta „Pravo na dom – mirna reintegracija hrvatskog Podunavlja“, rekao je da je početak bio težak za sve učesnike radionica jer „ljudi teško priznaju da imaju psihičke probleme i da ih nešto muči“.
„Tek posle tri meseca, kada su stekli međusobno poverenje, došlo je do interakcije i postalo je jasno koliko te ljude muče razni problemi“, izneo je Pek i dodao da je reč o nizu problema, od zdravstvenih i psiholoških, do emocionalnih i porodičnih.
Po Pekovim rečima, neki od ljudi koji su bili veterani i živeli u egzilu sedam godina, pokušavali su da se ubiju ili su prerano umrli, a cilj radionica je bilo da im se pomogne da bi živeli bolje.
„Rezultati su dobri, dosta je urađeno da ove dve grupe ljudi sada pozitivnije gledaju na probleme“, zaključio je Pek.
Psihološkinja Margita Radanović, rukovoditeljka radionica, objasnila je da su one, po planu projekta psihosocijalnog osnaživanja, bile tematske i obuhvatale su oblasti psihologije koje se odnose na emocionalnu inteligenciju, empatiju, saosećanje i komunikacijske veštine. Učesnici su naučili kako da se zauzmu za sebe i aktivno slušaju i kako da se suoče s traumom.
„I dalje se može reći da ljudi nose traumu, traume nose generacije koje su preživele rat, pa i one mlađe koje su tada bile u predškolskom i školskom uzrastu“, rekla je Radanović, napominjući da je neka vrsta okidača koji se dešava u sadašnjosti, može izazvati traume koje onda, najblaže rečeno, rezultiraju smanjenom efikasnošću tih ljudi.
Istakla je da su posle 18 meseci rada vidljive promene u druženju, strpljenju, u spremnosti da se čuju drugi i da se na sebe gleda drugačije, a mnogo pozitivnog je vidljivo i u emotivnom izražavanju i tehnikama opuštanja.
Zlatko Dernaj, predsednik Udruženja veterana 130. brigade HV „Heroji Osijeka“, naveo je da se projekt sprovodi u sedam opština Osječko-baranjske županije i u gradu Vukovaru i opštini Bogdanovci u Vukovarsko-sremskoj županiji.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com