Ako je migrant pozvan na slavu, postao je deo zajednice

BEOGRAD – Integracija izbeglica i migranata je deo budućnosti Evrope i činjenica je da će stari kontinet izgledati mešovitije nego ikada, zato je neophodno da države izbeglicama obezbedi da se vrate u normalne tokove života, da budu prihvaćeni, da deca ponovo osete da su dece, da se igraju i idu u školu.

To je zaključak panela „Integracija izbeglica – iskustva i izazovi u Srbiji i u EU“, na kojoj je rečeno da integracija bolje funkcioniše u malim sredinama nego u većim, jer se čini da su veliki gradovi izgubili ljudskost.

Savetnik u Ministarstvu za rad i socijalna pitanja Milenko Nikić ukazao je da izbeglicama i migrantima Srbija nije željena destinacija i da je najveći deo onih koji su došli u našu zemlju nastavio put ka zapadnim zemljama.

Međutim, postoje primeri da su se oni koji su ostali u manjim sredinama integrisali, naveo je Nikić i ispričao kako je nedavno čuo da je jedan migrant bio gost na slavi kod kolege s posla.

„Tu više nema priče o integraciji, jer ako ste pozvani na slavu to znači da ste postali deo zajednice“, rekao je Nikić.

Naveo je i primer iz jednog mesta u istočnoj Srbiji gde su migranti očistili park i gde su uveče u prihvatnom centru organizovali avganistanske večeri na koje su dolazili ljudi iz komšiluka, donosili kolače i družili se sa migrantima do kasno u ponoć.

„To niko u Evropi nije video i doživeo, i to ne možete napraviti u velikom gradu“, podvukao je Nikić.

Kaže da je ponosan na ophođene Srbije prema migrantima od 2015. kada je nastupila migrantska kriza pa sve do danas i što je zadržala jedinstven stav – humani stav, da njihov boravak u Srbiji učini bezbednim.

Kako bi integrisala migrante u društvo, navodi Nikić, Srbija je u centrima za azil napravila dečije kutke i omogućila deci da idu u školu.

Međutim, bez obzira na tu mogućnost, od 40 devojčica koje već godinu dana žive u prihvatnim centrima sa porodicom, samo dve devojčice idu u školu, ukazuje Nikić, i dodaje da oni sami ne žele da se integrišu, jer čekaju trenutak da odu iz Srbije.

Zato ih, zaključuje Nikić, ne treba pritiskati i siliti, već je na državi da im obezbedi da normalno žive kako bi sve odluke donosili u normalnim okolnostima, a ne u strahu i pod pritiskom.

Predstavnik Grada Beča koji se bavi integracijom izbeglica Goran Novaković kaže da je Austrija zemlja sa dugom tradicijom doseljeništva i integracije, te da je Beč sistem integracije uspostavio tek 1992. kada se suočio sa velikim prilivom izbeglica i migranata sa Balkana.

Međutim, Austrija je, bez obzira na ranija iskustva sa izbeglicama, bila iznenađena migrantskom krizom 2015. godine, jer se suočila sa velikim prilivom ljudi.

Kaže da izbeglice žele da ostanu u Austriju, da se integrišu i budu prihvaćene, a da je vreme čekanja azila godinu dana.

Austrija, ističe, zbog boljeg životnog standarda može da obezbedi „luksuz integracijskih mera“, te u prihvatnim centrima postoje radionice za decu, škole, mogućnost da deca uče kako arapski, tako i nemački, kafići za žene…

Novaković navodi da se Beč ponosti time što nema geto naselja, te da grad namenski meša stanovništvo.

Zaključuje da je integracija deo budućnosti Evrope, i što se izbeglice pre integrišu to će biti bolje za budućnosti.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike