Ako prepustimo sever Kosova sledeća je centralna Srbija (video)

Uprkos nastojanjima Zapada, Kosovo ostaje teroristička kvazidržava, tvorevina bazirana na narkodolarima kojom vlada ista mafija koja je devedesetih godina finansirala OVK i vrh tih paravojnih snaga s rukama do lakata u krvi.

Međutim, sve to ne smeta ni bivšem američkom predsedniku Bilu Klintonu ni njegovoj državnoj sekretarki Medlin Olbrajtovoj da dođu u Prištinu i naprave burlesku.

Tako profesor Fakulteta političkih nauka Slobodan Samardžić vidi obeležavanje 20 godina ulaska NATO trupa na Kosmet upriličeno u Prištini uz prisustvo ključnih aktera agresije Alijanse na SR Jugoslaviju.

Poruke koje su ove nedelje poslate iz Prištine, konstatuje on, podsećaju da su američki zvaničnici veliki realisti, a tako su i vodili politiku, oslanjajući se na silu.

„Nezavisnost Kosova je posledica sile i nasilja, ali oni zbog toga nemaju nikakav problem — ostvarili su svoj cilj. Bila im je potrebna država kada je SAD trebalo da dokažu svoju nadmoć, a bila im je potrebna i dobra stacionarna teritorija bliže Istoku kako bi uspostavili svoj NATO lager i on se i nalazi u Bondstilu. S druge strane, radili su to i zarad ličnih interesa: Olbrajtova i Klark zasnovali su tu svoje privatne poslove, imaju svoje akcije bilo da su u pitanju rudnici ili elektroprivreda, tako da su ojačali svoj lični i porodični konto“, navodi Samardžić u emisiji Svet sa Sputnjikom.

On, međutim, ističe da kosovsko pitanje, iako se i Priština i njeni zapadni sponzori trude da stvari prikažu drukčije, nije završena stvar, a smatra da Srbija u ovom trenutku ima jake karte u rukama da ne pristane na uslove koje joj nameću

„Dok god Srbija ne potpiše ništa nije završeno. Nema potpisa koji kaže — mi priznajemo da je Kosovo vaše, ja se odričem tapije na moj stan. Ako neko drži tuđi stan ne znači da on nije lopov. A dok god imaš tapiju ima i šansi da jednog dana vratiš tu svojinu“, objašnjava profesor Samardžić.

Pored pravnog osnova, drugi važan faktor je, kako ističe, što je na međunarodnoj sceni sve veći broj onih koji takav pristup podržavaju, neuporedivo veći nego pre 20 godina.

Dušan Ilić, istraživač u Institutu za evropske studije, kao još jedan adut Srbije vidi sever Kosmeta, koji je vrsta „geostrateškog kontraklina koji mi imamo kao svoj ulog u odnosu na albanski klin prema Srbima“.

„Pritom, sever Kosova je mnogo lakše braniti nego, recimo, Republiku Srpsku, a sa treće strane mi više nemamo kud. Ako prepustimo sever Kosova sledeća na redu je centralna Srbija“, upozorava Ilić.

On smatra da SAD, kao glavni sponzor kosmetskih Albanaca, imaju razloga da budu nezadovoljne na drugim frontovima — u Venecueli, Iranu, Severnoj Koreji, a kako trenutno nemaju ozbiljnijih uspeha, pokušavaju da zaokruže neke svoje projekte, između ostalog i projekat tzv. kosovske nezavisnosti, i poentiraju na njima. U tom kontekstu treba posmatrati i manifestaciju „slavlja i savezništva“ u Prištini.

Profesor Samardžić dodaje da Kosovo, čak i kad nelegalno uvodi takse Srbiji, kršeći pravila i Cefte i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji ima sa Briselom, ostaje čedo SAD i one će ga negovati, makar bilo i nevaljalo.

„Ne mogu sebi da uskoče u usta i kažu — napravili smo monstruma. Tu postoji zbrka između prikazivanja slike koja se slika vedrim bojama, stvarnosti koja je užasno tamna i podzemne borbe s drugim akterima. Razlika od pre 20 godina je što su neki drugi došli na scenu i u toku je ozbiljno takmičenje koje treba da pokaže ko će nadalje vladati svetom. Tu je Kosovo mala kartica u toj igri i pomoćni adut“, naglašava naš sagovornik.

Ocenjujući mogućnost ostvarivanja nekog prodora na predstojećem samitu u Parizu, za koji predsednik Aleksandar Vučić ističe da nije siguran hoće li uopšte biti održan, Dušan Ilić kaže da je moguće da će Priština ukinuti, ublažiti il suspendovati takse koje se vide kao ključna prepreka za nastavak dijaloga, ali smatra da bi to bilo samo taktičko i privremeno rešenje.

Takođe tvrdi da samostalno istupanje Nemačke i Francuske treba uzeti s rezervom, napominjući da ne treba imati prevelikih iluzija ni po pitanju samog kapaciteta EU, koja nije uspela da obezbedi primenu Briselskih sporazuma, ali ni njenih vodećih članica.

„Francuska i Nemačka se svakako više pitaju od Letonije i Slovenije, ali u ovim najvažnijim geopolitičkim problemima prevagu odnose anglosaksonske sile i u tom pogledu treba imati rezervu“, kaže Ilić i dodaje da Srbija svakako treba da ide na pregovore.

Prema njegovom mišljenju, to je stvar taktike.

„Predupredili bismo i to da Srbiju smatraju krivcem, a to što je EU pokazala da nema kapacitet da natera drugu stranu da sprovede dogovoreno otvara prostor da i mi vratimo stvari unazad.“

Komentarišući upozorenje na mogućnost novog upada kosovske policije na Sever i mogućeg zauzimanja Trepče, koje je šef diplomatije Ivica Dačić izrekao na sednici Saveta bezbednosti UN, profesor Samardžić ističe da je Trepča jako važna, a podseća da su Albanci na silu privatizovali bar 30-40 velikih preduzeća na KiM, na primer termoelektrane Obilić A i B, „Feronikl“…

„Trepča jeste strateški važna i potencijalno bogata. Naravno, Albanci ne bi znali šta sa Trepčom da rade, osim da je prodaju. Sasvim moguće da već imaju kupca. Tu je reč o zaštiti važnog privrednog objekta, ali i o zaštiti prostora. Ako se priprema nova akcija kosovske policije onda ona može da ide i na fizičku okupaciju Trepče. Mi smo tu nezaštićeni“, napominje Samardžić.

On dodaje da bi Kfor bio u obavezi da spreči tu akciju ako bude pokušana nasilnim sredstvima, jer oni generalno moraju da čuvaju mir. U tom kontekstu podseća na jedan detalj iz pogrom iz 2004. godine.

„Upravo je američki kontingent u Kforu zaustavio divljanje Albanaca koji su sve palili. To se desilo pošto su bili obavešteni iz Beograda da ako imaju problem sa pokretanjem Kfora da mu može pomoći tadašnja jugoslovenska vojska. To poruka im je predata u noći između 17. i 18. marta u dva-tri sata. Posle 15 minuta oni su napravili prodor u Čaglavici i zaustavili razaranje. To je primer da oni mogu da reaguju ako naiđu na problem“, zaključuje Samardžić.

(Sputnjik)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike