U trendu

AKS: Zakon omogućava svima jednak pristup pravdi

BEOGRAD – Advokatska komora Srbije (AKS) smatra da rešenja sadržana u Nacrtu Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći omogućavaju ostvarivanje cilja samog zakona – a to je da se svakom licu omogući delotvoran i jednak pristup pravdi.
AKS je u saopštenju ocenila da su zbog toga paušalne primedbe na Nacrt tog Zakona koje su juče izneli Komitet ljudska prava (JUKOM) i druge organizacije civilnog društva, tvrdeći da „udruženja ovu delatnost obavljaju poslednjih 20 godina i da je zbog toga mogućnost ostvarivanja prava građana, garantovanih ne samo Ustavom već i mnogobrojnim međunarodnim dokumentima, pre svega, prava na pristup pravdi, sadržanim rešenjima, ograničena“.
JUKOM, kako navodi AKS, zanemaruje nekoliko bitnih stvari.

To je, pored ostalog, prema stavu AKS da se Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći ne donosi radi „uvođenja u sistem“ udruženja kao pružalaca (kako to proizilazi iz svih njihovih dosadašnjih predloga i primedbi) već radi ostvarenja prava na jednak pristup pravdi građana kojima je pravna pomoć potrebna, nezavisno od njihovog imovnog stanja i mogućnost ostvarivanja tog prava putem profesionalne i stručne pomoći.

Takođe, AKS smatra da iznetim primedbama JUKOM sebe dovodi u protivurečnost, navodeći da Nacrt zakona o besplatnoj pravnoj pomoći ograničava navedena prava građana, kroz ograničavanje prava udruženja da pružaju pravnu pomoć, a potom navodi advokate angažovane u udruženjima, koji tu pravnu pomoć zapravo pružaju.
AKS je pored ostalog ukazala da pružanje pravne pomoći od strane advokata angažovanih u udruženjima (koje nije uvek besplatno) ne daje tim udruženjima automatski pravo na obavljanje delatnosti koja je Zakonom o advokaturi definisana kao delatnost advokature kao samostalne i nezavisne profesije i nema nikakve konfuzije u svemu tome.
Cilj Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, kako vidi AKS, je ne samo jednak pristup pravdi socijalno ugroženoj kategoriji stanovništva i svim ranjivim grupama već i obezbeđenje kvalifikovane pravne pomoći koja se pruža radi zaštite njihovih prava i sloboda i ostvarenja interesa.

„Korisnik besplatne pravne pomoći ni na koji način ne može biti uskraćen za stručnu, kvalitetnu, kvalifikovanu pravnu pomoć, samo zbog činjenice da je on ne finansira“, ističe se u saopštenju.
Napominje se da upravo odredbama kojima reguliše kada je pravna pomoć besplatna za građane kao njene korisnike i načine njenog ostvarivanja i pružanja, Nacrt Zakona o besplatnoj pravoj pomoći omogućava ostvarivanje i zaštitu garantovanih prava.
„Advokatura i jedinice lokalne samouprave bilo samostalno bilo na osnovu ugovorne saradnje, u skladu sa zakonom, imaju sve mogućnosti da podmire potrebe potencijalnih korisnika besplatne pravne pomoći“, navodi AKS.
Takođe podseća da advokaturu, čiji je položaj i delatnost uređen Ustavom, Zakonom o advokaturi, Kodeksom profesionalne etike, Statutima Advokatske komore Srbije i Komora u njenom sastavu, nju čine samostalnom i nezavisnom službom pravne pomoći čije pružanje podrazumeva zakonom određenu stručnost i veštinu, koje jedino podleže disciplinskoj odgovornosti i jedino je osigurano od profesionalnog rizika kao takva.

Zbog toga ona predstavlja garant profesionalne i stručne pravne pomoći, nezavisno od načina finasiranja, napomenula je AKS.
Komora dodaje da navod JUKOM-a – da ni jedna od potpisanih organizacija civilnog društva za zaštitu ljudskih prava ne traži finansiranje besplatne pravne pomoći iz budžeta, samo dodatno postavlja niz pitanja u pogledu svih iznetih kriterijuma, posebno samostalnosti, nezavisnosti, odgovornosti i kontroli kvaliteta.
AKS napominje da u gotovo svim pravnim sistemima, iz tog razloga, okosnicu sistema predstavlja upravo advokatura i službe lokalnih odnosno državnih zajednica.
“Nacrt zakona o besplatnoj pravoj pomoći stvara uslove da građani steknu mogućnost da putem stručne i profesionalne pomoći, ostvare pravo na delotvoran i jednak pristup pravdi, u skladu sa načelima vladavine prava i ravnopravnosti pojedinca u postupku kao i da se, koristeći postojeće kapacitete advokature i jedinice lokalne samouprave, stvori efikasan i finansijski održiv sistem”, navodi AKS.
Novi Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći trebalo bi da bude donet posle 12 godina duge polemike između advokature i organizacija civilnog društva.
Prema Nacrtu zakona koji je prošao javnu raspravu pravnu pomoć pružaju advokati, a svi ostali pravnu “podršku” kroz pravne savete, pisanje podnesaka i slično.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike