Albanci barikadama protiv Vučićevih poruka mira

BEOGRAD – Ambasador Norveške u Beogradu Arne Sanes Bjornstad kaže da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa Kosova poslao poruku mira, a da zabrana njegove posete selu Banje nije način da se pokaže spremnost za pomirenje niti normalizaciju odnosa, već – upravo suprotno.

Govor koji je Vučić održao na Kosovu, navodi Bjornstad za današnje „Večernje novosti“, bio je umeren i realističan, bez lažnih obećanja.

„Ako uzmemo u obzir kakve su sve glasine kružile uoči govora, uz velika očekivanja jednih i zabrinutost drugih, njegove poruke možemo protumačiti samo kao hrabre i dobrodošle“, istakao je ambasador.

On smatra ohrabrujućom činjenicu da je kosovski predsednik Hašim Tači uputio kritike onima koji su sprečili posetu predsednika Vučića.

Za KiM je, kaže Bjornstad, važno pronaći rešenje koje nas izvlači iz sadašnjeg zastoja i podstiče stabilnost na Balkanu i širem regionu i, drugo, omogućava kosovskim Srbima da žive kako žele, bez straha i diskriminacije.

„Zajednica opština, promene granica… ja to vidim kao moguće instrumente, a ne ciljeve po sebi“, ističe ambasador Norveške.

Bjornstad, čija je ocena da je „svojatanje Preševa od Albanaca isto što i svojatanje Kosova od Srbije“ izazvala oštre kritike dela javnosti, kaže za beogradski dnevnik da „stoj iza svega što je rekao“.

„Tražili su mi da prokomentarišem Haradinajevu izjavu da su Preševo i Bujanovac ‘istočno Kosovo’. Rekao sam da takve izjave ne pomažu rešenju situacije, ali sam dodao da oni koji govore o Kosovu kao sastavnom delu Srbije, ne treba da se iznenade ako drugi nazivaju delove Srbije ‘istočno Kosovo'“, pojašnjava on.

Kad je reč o rešenju za KiM, Bjornstad, kaže, sumnja da bi neka međunarodna konferencija o Kosovu, poput one koja je održana 1999. u Rambujeu, bilo šta olakšala.

Odnose Srbije i Norveške ambasador te zemlje ocenjuje kao veoma dobre, mada smatra da još uvek postoji veliki neiskorišćeni potencijal što se tiče trgovine i investicija.

Napominje i da je norveška vlada izdvojila novac za pomoć siromašnim opštinama u Srbiji.

„Za ono što ‘ostaje’ od 2018. godine, dali smo dva miliona evra. Sledeće godine ‘dopunjavamo’, ali još ne možemo reći sa koliko tačno“, zaključio je Bjornstad.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike