U trendu

Beća: Tenzije u regionu povećane zbog mešanja Srbije u pitanja Bosne i Hercegovine i Kosova

Direktor Instituta političkih studija iz Tirane Mentor Beća ocenio je danas da su tenzije u regionu Balkana povećane zbog mešanja Srbije u unutrašnja pitanja zemalja regiona, pre svega Bosne i Hercegovine i Kosova.

U intervju za agenciju Beta tokom foruma „Balkan 2030 – izazovi miru, bezbednosti i stabilnosti na Balkanu“, Beća je kazao da na prvi pogled izgleda da ima povećanja tenzija izmedju Kosova i Srbije posle dugih dijaloga koji nisu imali realan rezultat i koji je bio sumnjiv i često odbijan od strane i jednih i drugih institucija.

„Bilo je pogoršanja odnosa izmedju Kosova i Srbije posebno nakon dolaska na vlast Aljbina Kurtija na Kosovu, ali i zaoštravanja, odnosno ono što mi nazivamo povećanja mešanja Srbije u unutrašnja pitanja zemalja regiona, posebno na Kosovu i u Bosni i Hercegovini u slučaju Republike Srpske“, rekao je Beća.

Prema njegovim rečima, različite zemlje regiona vide različito pokušaje mešanja Srbije u njihova unutrašnja pitanja, „Bosna i Hercegovina iz perspektive pretnje za teritorijalni integritet u slučaju Republike Srpske, dok Kosovo vidi kao pretnju teritorijalnom integritetu posebno u opštinama sa srpskom većinom“.

„Upotreba opština sa srpskom većinom od strane Srbije predstavlja pokušaj kontrole unutrašnjih kretanja na Kosovu i to je jedan od pravaca spoljne politike Srbije, koja se predstavlja posebno na Kosovu i Bosni i Hercegovini“, ocenio je Beća.

Uz ocenu da je Kosovo „mnogo demokratskija zemlja od Srbije“, Beća je dodao da to pored prednosti ima i nedostatke.

„Srpska spoljna politika budući da je pod komandom jednog autokratskog režima ima jednu vrstu kontinuiteta i njeni su ciljevi konsolidovani. Sa druge strane ciljevi spoljne politike Kosova, jedne male države kakvo je Kosovo još uvek nisu konsolidovani i nejasni su. Ono što želim reći je da Kosovu treba da bude jasno koji je njen cilj u odnosima sa Srbijom i u dijalogu sa Srbijom“, istakao je Beća.

Prema njegovim rečima, spoljna politika Srbije ima nekoliko pravaca, a jedan od njih je ono što se naziva liberalni medjunarodni režim, prema kome se Srbija zalaže za mir i regionalnu saradnju, a koji uključuje „Otvoreni Balkan“.

„Istovremeno Srbija igra i druge scenarije koji su zasnovani na realnoj politici, kako bi povećali svoju vojnu moć kupuju naoružanje od Rusije, osnažuju alijansu sa Rusijom, Kinom i drugim faktorima koji su u rastu kako bi to koristili kao instrument pritiska i ucenjivanja, ili u najboljem slučaju kao instrument da pregovaraju o realnim interesima koje imaju“, kazao je Beća.

On je ocenio da maksimalizacija interesa Srbije, kao u slučaju „srpskog sveta“ koji se često artikuliše od ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina, ima za cilj da „artikuliše maksimum kako bi se dobilo to što može da se dobije u pregovorima, posebno sa medjunarodnim faktorom“.

„To nije u stvari politika koja je okrenuta zemljama regiona, već politika koja je okrenuta spoljnim faktorima koji su uključeni u regionalnu politiku na Balkanu“, rekao je Beća.

Ocenio je da je „Otvoreni Balkan“ vrlo kompleksno pitanje, jer ako se u njemu ne uzimaju u obzir druge države koje nisu pokazale entuzijazam da budu deo te inicijative, „onda je ta inicijativa predodredjena da ne uspe“.

„Znači ne može imati uspeha inicijativa čiji deo nisu veći deo država Balkana za koje je formalizovana takva inicijativa. Postoji u suštini još jedan paradoks, Srbija je učinila sve što je moguće da spreči Kosovo da se integriše kako u regionalne tako i medjunarodne inicijative. Jedina inicijativa u kojoj je Srbija vrlo zadovoljna da u njoj bude Kosovo je ‘Otvoreni Balkan’. Tu ima paradoksa. Koji je interes Srbije da Kosovo bude deo ove inicijative?“, upitao je Beća.

On je istakao da ni u Albaniji, ni na Kosovu „nema suštinske analize o prednostima ili nedostacima te inicijative“.

„Ima mnogo pitanja na koje nedostaju pravi odgovori i šta znači insistirati na ovoj inicijativi i istovremeno se sve više naoružavati, što čini Srbija“, rekao je Beća.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar