najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

U trendu

Benedikt: EU ostaje fokusirana na Zapadni Balkan

Srbija će tokom estonskog predsedavanja Evropskoj uniji bez problema nastaviti proces evropskih integracija i od Estonije može da očekuje apsolutnu podršku, ocenjeno je danas na panel diskusiji „Od Malte do Estonije – šta nam donosi novo predsedavanje EU“.

Vršilac dužnosti šefa Delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt rekao je na skupu u EU Info centru u Beogradu, da će EU i dalje biti fokusirana na Zapadni Balkan, jer shvata da u tom regionu postoje i „drugi koji pokušavaju da povećaju svoj uticaj“, i to možda ne za dobrobit tih zemalja.

Benedikt je kazao da promena predsedavajućeg EU ne bi trebalo da ima uticaj na Srbiju, pošto je Evropska komisija posvećena proširenju koje će u slučaju Srbije „glatko“ biti nastavljeno i podvukao da je ključna srpska posvećenost ulasku u EU.

U obraćanju novnarima pre panel diskusije koju je organizovao Centar za evropske politike, Benedikt je rekao da je estonsko predsedavanje Uniji vreme za ubrzanje evropskih integracija Srbije i da će Delegacija EU učiniti sve što može da pomogne i podrži Srbiju u sprovodjenju reformi i napretku u pregovorima s EU.

Ambasador Estonije u Srbiji Danijel Erik Šer rekao je na skupu da je stav njegove zemlje o pridruživanju Srbije jasan i da će Estonija u narednih šest meseci nastojati da ubedi sve članice EU da je otvaranje poglavlja „pravi put“ za Srbiju.

„Naša pozicija je veoma jasna: Budućnost Zapadnog Balkana je u EU“, rekao je Šer.

On je naveo da „sve zemlje koje žele da udju u EU moraju da dele evropske vrednosti“ i da je slobodan protok informacija i sadržaja unutar EU način da se štite evropske vrednosti i kultura.

Estonski ambasador je rekao da će EU nastaviti da promoviše i podržava otvorene liberalne ekonomije, kao i da će specifičnost estonskog predsedavanja biti razvoj takozvane „digitalne Evrope“, pošto je ta zemlja poznata po razvoju digitalne agende i digitalizacije javne uprave.

Šer je kazao da ne misli da će problemi koji opterećuju EU, poput pregovora o Bregzitu, biti problem za Srbiju, odnosno da neće uticati na pridruživanje Srbije Uniji.

Šefica tima za pregovore o pristupanju Srbije Evropskoj uniji Tanja Miščević rekla je da spremnost Srbije za pregovarački proces s EU predstavlja „samo polovinu priče“ i da drugi deo zavisi od razvoja situacije unutar Unije.

Miščević je navela da Srbija mora da gradi svoj stav o svakoj od politika u okviru 35 pregovaračkih poglavlja, recimo stav o reformi zajedničke poljoprivrede politike EU, odnosno da treba da razmišlja o tome šta želi i koji je njen doprinos Uniji.

Programska direktorka Centra za evropske politike Milena Lazarević rekla je da je podrška gradjana članstvu u EU bila veoma visoka kada je Srbija dobila viznu liberalizaciju, te da je potrebno osmisliti načine da se gradjanima približe politike EU koje im služe i doprinose boljitku, kako bi se povećala njihova podrška ulasku u EU.

Izvršni direktor malteškog predsedavanja EU Viktor Kamileri rekao je da je Malta zadovoljna onim što je Srbija postigla tokom njenog predsedavanja Uniji, pošto je u prethodnih šest meseci otvorila četiri poglavlja i jedno zatvorila.

Kamileri je kazao da su evrospke integracije spor, ali neophodan proces, u kojem je ključna posvećenost zemlje ulasku u EU. On je naveo da su koristi od članstva u EU veoma vidljivi u ovom trenuku i da to prepoznaju studenti, privrednici i šira javnost.

Sena Marić iz Centra za evropske politike rekla je za agenciju Beta da će Estonija od Malte naslediti agendu i probleme koji se pre svega tiču „bezbednosnih izazova u EU“, ali i daljeg jačanja i oporavka evropske ekonomije, pošto jačanje bezbednosti i povratak ekonomije „na pozitivnu stazu“ čini opštu agendu EU.

Marić je navela da je Estonija poznata po svojoj digitalnoj agendi, da je mnogo ulagala u informacione tehnologije i digitalizovala kompletnu javnu upravu, tako da Estonci mogu preko interneta da završe sve što im je potrebno.

(Beta)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike