Biber: Ne vidim jasan put koji vodi konačnom rešenju za KiM

BEOGRAD – Pozicije Beograda i Prištine su toliko različite da se ne vidi jasan i dobar put za dijalog i postizanje konačnog rešenja, kaže profesor Univerziteta u Gracu Florijan Biber i dodaje da nastavak dijaloga otežava i činjenica da će za nekoliko meseci biti održani izbori za Evropski parlament.

„To je jako mali prostor, a stanje i pozicije Beograda i Prištine su toliko različite da ne vidim jasan i dobar put ka dijalogu i konačnom rešenju“, rekao je Biber za Tanjug u Beogradu gde je učestvovao na konferenciji „Civilno društvo za odgovornu vlast“.

Biber ima utisak da se trenutno vode neformalni pregovori oko KiM, iza zatvorenih vrata, a u koje su, osim Beograda i Prištine, uljkučeni i drugi akteri, poput Albanije.

Kako kaže, javnost o tome nije dovoljno upućena što, smatra Biber, nije dobar znak.

„Što se više u tajnosti razmatra o tako bitnim pitanjima biće teže da se dogovor sprovede u realnosti i da se javnost i u Srbiji i na KiM ubedi da je to dobro rešenje. Kada je reč o tako teškim pitanjima ponekad treba zatvoriti vrata, ali ne ohrabruje stepen neznanja o tome šta se dešava“, ukazuje analitičar.

Biber EU i dalje vidi kao ključnog faktora koji može uspešno da okonča pregovore bez obzira što je, kako kaže, EU „izgubila kontrolu“ nad tim procesom.

Takođe, smatra da je format u kojem je EU do sada vodila dijalog bio pogrešan i da je pristup „korak po korak“ bio koristan samo na početku pregovora.

„Sada treba postići, ako ne sveobuhvatan dogovor, bar kompromis koji bi rešio mnogo otvorenih pitanja, a EU nije uspela da nađe format za to. Ocigledno i da Federika Mogerini ima previše drugih obaveza da bi se u potpunosti posvetila dijalogu kao veoma složenom procesu koji ne može da se rešava usput“, ocenjuje Biber.

Ukazuje da je i tema oko podele i korekcije granica na KiM, takođe, potvrdila da je EU izgubila kontrolu nad briselskim dijalogom.

„Kada se prošle godine pojavila ta priča, EU je bila protiv toga, ali je kasnije institucionalno prihvatila tu ideju, iako su mnoge članice protiv promene granice. To loše govori o sposobnostima EU u rešavanju spora“, naveo je analitičar.

Na pitanje o tome kako bi trebalo da izgleda novi format pregovora, Biber navodi da bi ceo proces trebalo da „ima nekoliko stepena“.

„Dijalog treba da se nastavi u okviru EU, ne verujem da bi bilo konstruktivno da se SAD ili Rusija odmah angažuju, ali ih treba uključiti u rešavanje pitanja kao što su članstvo Kosova u UN, jer se bez njihove saglasnosti to ne može rešiti“, uveren je Biber.

U ovom trenutku ne vidi spremnost Rusije da se angažuje oko pitanja KiM jer je Rusiji, kaže, sada u interesu priznanje Krima, a to je nešto što zapadne zemlje neće prihvatiti.

Biber, takođe, smatra da ne treba očekivati ni strateško angažovanje SAD jer Trampova administarcija, prema njegovim rečima, nema interesovanja ni kapaciteta da se uključi.

„Ne verujem da SAD imaju dugoročni plan o rešavanju kosovskog problema, Donald Tramp i pojedinci oko njega žele dil koji bi mogli da prodaju kao kratkoročni uspeh svojim glasačima, ne verujem da im je bitan sadržaj tog dogovora“, rekao je analitičar.

Govoreći o ponašanju Prištine koja se oglušila o preporuku SAD da ukine takse na robu iz centralne Srbije, Biber napominje da je takvo ponašanje rezultat unutrašnjih političkih tenzija na KiM, ali i slabije pozicije SAD.

„Priština zna da SAD neamju strpljenja i da će se okrenuti drugim problemima, nemaju taj pritisak SAD. S druge strane, na KiM je duboka podeljenost političkih elita i o taksama i o promeni granica“, objašnjava sagovornik Tanjuga.

Biber ocenjuje da Beograd i Priština nisu spremni da vode „dobronamerne pregovore“ i kritikuje obe strane da su u poslednje dve godine podizale tenzije u odnosima umesto da, poputa vlada Grčke i Makedonije grade, kako kaže, međusobno poverenje i razvijaju dijalog.

„Do sada je svaka strana o drugoj govorila kao o neprijatelju, a to nije atmosfera u kojoj je moguće postići rešenje. To nije osnova za dogovor već priprema za stanje „zamrznutog konflikta“ ili nekih podela bez saradnje, a to nije dobro ni za Beograd ni za Prištinu“, zaključuje Biber.

Upitan o sveoubuhvatnom sporazumu Beograda i Prištine, budući da nije zagovornik ideje o razgraničenju, Biber navodi da ne može da kaže šta je idealno rešenje, ali je uveren da je dogovor moguć ako Srbija „prizna realnost, odnosno, što znači nezavisnost Kosova, uz uvažavanje interesa Srba na KiM, s druge strane“.

„Ali, to treba da se gradi na poverenju, a ne na sukobima i nepoverenju“, napominje Biber.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike