Čadež: Nerešavanje pitanja KiM ima visoku ekonomsku cenu

BEOGRAD. 13. avgusta (Tanjug) – Predsednik Privredne Komore Srbije Marko Čadež tvrdi da bi još jedno odlaganje rešavanja kosovskog pitanja Srbiju vratilo daleko unazad i da bi ona, između ostalog, zbog smanjenja investicija, pada kreditnog rejtinga, BDP-a, što bi sigurno usledilo, najverovatnije postala najsiromašnija zemlja Evrope.

„Srbija bi godišnje gubila najmanje 100 milijardi evra, rekao je za Tanjug Čadež, jedan od autora studije „Kosovo – cena nerešavanja“, na temelju koje i iznosi tako pesimističku prognozu.

Grupa autora, naime, pokušala je u ovkiru te studije da proceni i „izračuna“ pad svih ekonomskih parametara koji bi usledio ukoliko bi pitanje Kosova ostalo otvoreno, te kako bi se to konkretno odrazilo na investicije, BDP, plate, te i lični standard građana i demografiju, a Čadež je uveren da građani nisu svesni svih tih negativnih posledica koje proističu iz nerešavanja kosovskog pitanja.

Prema njegovim rečima, zaustavljanje procesa normalizacije odnosa ili još jedno njihovo odlaganje Srbiju će, ne samo zadržati u mestu, nego je i vratiti daleko unazad.

„Takav scenario doveo bi do propasti naše privrede, hiperinflacije, devastacije infrastrukture, opšte kriminalizacije društva, velike nezaposlenosti, pada standarda, masovnog osiromašenja, urušavanja, propadanja zdravstva, školstva, socijale“, rekao je on.

Čadež je naveo da je prilično jasno kakav bi niz posledica nastupio ako bi se, zbog nerešavanja kosovskog pitanja prekinuli pregovori o pristupanju EU.

„Imali bismo manji pristup predpristupnim fondovima, manji priliv investicija, smanjenje kreditnog rejtinga, cena zaduživanja bi bila veća kao i kamatne stope za privredu i građane. U sistemu bi se pojavio manjak novca koji bi morao da se kompenzuje ili smanjenjem troškova, plata i penzija ili nekim finansiranjem što nas je u prošlosti dovodilo do hiperinflacije „, rekao je on.

Dodao je da treba imati u vidu i rezultate koje je Srbija ostvarila od dana sticanja statusa kandidata 2012. do danas, jer bi sve to moglo da se zaustavi baš u trenutku kada je zemlja više nego ikad, uradila na polju približavanja EU.

„Kroz proces evropskih integracija, postigli smo značajne rezultate – izvoz srpske privrede u svet porastao je 72 odsto a u zemlje EU 92 odsto, tri puta je povećan godišnji priliv investicija iz Evropske unije. U zemlje EU danas plasiramo 66 našeg izvoza i iz njih nam stiže više od 70 odsto stranih investicija“, rekao je on.

Čadež je ocenio da bi gubitak od procenjenih 100 milijardi evra godišnje bio sigurno još veći, i dodao da stručnjaci ipak ne mogu da procene sve.

„Recimo, ne možemo precizno da izračunamo koliko bi nerešavanje ili zamrzavanje problema uticalo na ljudski kapital, jer ljudi koji nemaju perspektivu odlaze iz zemlje“, rekao je on,

Predsednik PKS smatra da je ta studija u kojoj su detaljno procenjene posledice nerešavanja kosovskog pitanja iz tri ugla – odustajanja od pregovora, zamrzavanja pregovora i oružanog sukoba, „napravljena iz perspektive budućnosti“ i da predstavlja nov način prilaska ne samo kosovskoj temi, već i bilo kojoj drugoj u Srbiji.

„Hteli smo da pokažemo koliko građane košta nerešavanje kosovskog pitanja u različitim scenarijima i došli smo do sasvim konkretnih brojki. Nezavisno o kom scenariju nerešavanja problema se radi, on nosi negativne ekonomske posledice po sve nas“, rekao je Čadež.

Prema njegovim rečima, to bi se odrazilo na pad plata, koje su sada u proseku 426 evra i BDP–a, koji ima tendenciju rasta, na povećanje danas niskih kamatnih stopa, smanjenje solidnih deviznih rezervi, ugrozilo bi ozbiljnu fiskalnu politiku koju Srbija vodi.

Kako je dodao, cilj istraživanja nije bio da se ulazi u politička razmatranja kosovskog pitanja, već da se procene konsekvence neresavanja tog kompleksnog, teškog, političkog i istorijskog problema.

„Pitanje se neće rešiti drugačije sem dogovorom, ali studija i jeste odgovor na pitanje šta ako dogovor izostane“, rekao je Čadež i dodao da veruje da postoji politička volja i hrabrost da se problem reši.
Najveće promene se, prema njegovim rečima, mogu očekivati na dugi rok, odnosno u periodu od sedam do 10 godina, jer bi svi negativni trendovi dostigli maksimum.

Prosečna zarada u 2027. godini bi teško mogla da pređe 400 evra, dok bi prosečna penzija bila na nivou od 220 evra i time bi Srbija najverovatnije postala
najsiromašnija zemlja Evrope.

Autori studije procenjuju da društveni proizvod po glavi stanovnika ne bi prelazio 7. 500 evra, a Srbija bi u odnosu na blisko okruženje značajno zaostajala po svim socijalno ekonomskim parametrima.

Takođe, oni su upozorili da je pod pritiskom nepovoljnih ekonomskih i političkih trendova, moguće predvideti i negativne demografske trendove.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike