Čotrić: Srbija ispunila sve iz Subotičke deklaracije

BEOGRAD – Srbija je ispunila sve iz Subotičke deklaracije u cilju unapređenja položaja pripadnika hrvatske zajednice, dok se, nažalost, Srbi u Hrvatskoj i dalje ustručavaju čak i da ispolje svoj nacionalni identitet, a da se i ne govori o napretku u poštovanju njhihovih prava, kaže član skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Aleksandar Čotrić.

Kada je reč o položaju hrvatske manjine u Srbiji, Čotrić za Tanjug kaže da su u tom smislu najrelevantnije izjave njihovih predstavnika, pre svega predsednika Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Tomislava Žigmanova, koji je i istovremeno i poslanik u Skupštini Srbije – da je zadovoljavajući i u skladu sa najvišim pravnim standardima u oblasti poštovanja manjinskih prava.

„Poslednjih godina, posebno od potpisivanja Deklaracije, naše vlasti su učinile mnogo da se unapredi položaj hrvatske manjine u Srbiji i pre svega da se omogući rad kulturno-prosvetnih insitucija Hrvata“, navodi Čotrić, dobar poznavalac položaja Srba u regionu.

Hrvatskoj zajednici je, nabraja, data na upotrebu rodna kuća bana Jelačića u Petovaradinu koja bi trebalo da bude Kulturni centar, za šta je Srbija izdvojila pola miliona evra da taj objekat otkupi od prethodnih vlasnika.

Naveo je i da je hrvatskoj zajednici omogućeno korišćenje Doma kuture u Tavankutu, otvaranje lektorata na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, otvaranje odeljenja Medicinske sksole u Somboru, izgradnja komunalne infarstrukture, kao i puteva i mostova, u mestima gde žive pripadnici hravstke zajednice na teriotoriji Vojvodine.

Hrvatski je proglašen za službeni jezik u više opština u Vojvodini – Subotici, Sremskoj Mitrovici, Somobru, Šidu, Apatinu, a na radiju u Somboru i Subotici, kao i na Druom programu RTV Vojvodine emituju se emisije na hravstkom jeziku.

„Zaista, kada je reč o Srbiji, ona je ispunila sve iz Subotičke deklaracije. Kada je reč o pripadnicima hrvatske zajednice u Srbiji nema nikavih pritužbi niti zamerki“, kaže Čotrić.

On, međutim, navodi da, s druge strane, kada je reč o položaju Srba u Hrvatskoj, situacija, na žalost, nije takva.

Upozorio je da se broj Srba u Hrvatskoj i dalje smanjuje i da se i dalje Srbi iseljavaju u Srbiju i treće zemlje, da kod Srba u Hrvatskoj postoji osećaj nesigurnosti i diskriminacije u javnom životu, a da nema garantija za njiihovu bezbednost.

Tom osećaju, kaže, doprinose i situacija koja se stvara u medijma i izjave nekih političkih predstavnika Hrvatske.

„Uvek kada se obeležavaju neke godišnjice takozvanog domovinskog rata stvara se atmosfera animoziteta prema Srbima i to sve zajedno dovodi do toga da se, zapravo, Srbi ustručavaju da javno ispoljavaju svoj identitet“, kaže Čotrić.

I dalje, navodi, postoji problem takozvanih tajnih optužnicima koje se gotovo svakog meseca podižu protiv Srba iz Hrvatske ili hapse povratnici što, naglašava, opet stvara jednu situaciju nesigurnosti za Srbe u Hrvatskoj.

Govoreći o ispunjavanju ostalih tačaka Deklaracije, Čotrić je rekao da se predsednik Aleksandar Vučić sastao sa udruženjima iz Hrvatske koja tragaju za nestalima i oni su, kaže, takođe veoma zadovoljni onim što su čuli od njega na sastanku i što je Srbija uradila konačno na tom planu, posle 20 i više godina na tom planu.

Kada je reč o graničnim sporovima i problemima, Čotrić smatra da je bitno da Srbija nema nikakve teritorijalne pretenzije prema Hrvatskoj, a da se problemi koji postoje u graničnom pojasu Dunava rešavaju u redovnoj proceduri.

„Nadam se da neće biti potrebe za međunarodnom arbitražom na tom planu i da će se i tu pronaći rešenja koja će zadovoljiti obe strane. Međurdržavne komisije na tome rade i ima određenog napretka“, kaže Čotrić.

Govoreći o tržištu i plasmanu roba iz jedne u drugu državu, Čotrić je rekao da je mnogo više hrvatskih investicija u Srbiji zato što je, smatra, Srbija otvorenija kao društvo i tržište za hrvatske investicije i plasman njihove robe u Srbiji, nego što je slučaj sa hrvatskim tržištem i plasmanom robe iz Srbije.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike