Da li tužilaštvo na nov način izigrava prava javnosti?
Više javno tužilaštvo u Beogradu nije postupilo po izvršnim rešenjima ni posle izricanja novčane kazne zbog nedostavljanja podataka o rušenju u beogradskoj četvrti Savamala, saopštila je danas kancelarija Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnost.
Novčane kazne su izrečene u tri slučaja, rešenja Poverenika su konačna, obavezujuća i izvršna, ali Više tužilaštvo ipak nije postupilo, piše u saopštenju.
Zahtevi su se odnosili na profesionalnu biografija postupajućeg tužioca, na informacije o tome da li su protiv osoba koje nisu postupale po zahtevima tužioca u toku istrage pokrenuti krivični postupci, i na informacije o tome da li su protiv istih osoba pokrenuti disciplinski postupci, a ako jesu, koji su delovodni brojevi akata kojima je to učinjeno.
Umesto da postupi po rešenju, Više javno tužilaštvo je Poverenika obavestilo da je celokupne spise predmeta prosledilo Apelacionom javnom tužilaštvu u Beogradu.
Poverenik je ocenio da se nameće zaključak da Više tužilaštvo „uspostavlja“ nov, u pravnom poretku nepostojeći mehanizam za izigravanje prava javnosti, kršeći Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Potom je Više javno tužilaštvo novim dopisom obavestilo je Poverenika da se obratilo Republičkom javnom tužilaštvu sa inicijativom da ono tužbom kod Upravnog suda zatraži poništenje rešenja Poverenika.
„Republičko javno tužilaštvo je moglo, i još može (ako je u stanju da za to nađe bilo kakav opravdani razlog) da podnese takvu tužbu Upravnom sudu, ali čak ni to ne bi predstavljalo opravdanje za nepostupanje po konačnom, izvršnom i obavezujućem rešenju. Eventualnu odluku o odlaganju izvršenja mogao bi, po zakonu doneti jedino postupajući Sud“, navedeno je u saopštenju.
Poverenik je ukazao da je nepoštovanje zakona koje čini bili koji organ vlasti, uvek razlog za zabrinutost, pogotovo kada to čini tužilaštvo, u čijoj zakonskoj definiciji stoji da mu je jedna od osnovnih funkcija da „štiti zakonitost“.
„U konkretnom, i inače više nego neprijatnom slučaju ‘Savamala’ koji s razlogom privlači veliku pažnju javnosti, i domaće i strane, uskraćivanjem javnosti informacija koje su sasvim očigledno legitiman predmet njenog interesovanja i čije objavljivanje ne može ugroziti ni jedan legitiman interes, slučaj dobija dodatnu nepoželjnu dimenziju“, zaključio je poverenik za informacije od javnog značaja.
U noći posle parlamentarnih izbora u Srbiji, 24. i 25. aprila 2016. godine, u Hercegovačkoj ulici u Beogradu maskirani ljudi su bagerima porušili nekoliko objekata, maltretirali i vezivali ljude i oduzimali im mobilne telefone. Gradjani su pozivali policiju, ali ona nije došla. Istraga tog slučaja tapka od tada u mestu.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić je juna 2016. rekao da „iza toga stoje najviši organi u Beogradu“, dok je bivša supruga gradonačelnika Beograda, Marija Mali u nedavnom intervjuu „Mreži za istraživanje kriminala i korupcije“ (KRIK) rekla da je Siniša Mali organizovao rušenje u Hercegovačkoj ulici, u Savamali.
Vučić je polovinom februara rekao da je „vrlo teško da Siniša Mali još dugo bude na tom mestu“ – gradonačelnika, ali i da neće da „učestvuje u hajkama i harangama.., To ćemo da radimo onda kada mi mislimo da je vreme za to“.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.