Direktna pretnja: Šta će se desiti Srbiji ako ne prizna Kosovo

Najavljena prištinska rezolucija koja bi Srbe da optuži za genocid je čista politička priča – dodatni pritisak na Beograd ne bi li pristao na priznanje samooproglašene države Kosovo.

Da li to Priština misli da je izvukla keca iz rukava. Ad hok komisija kosovske skupštine pripremila je nacrt rezolucije, kojom će od vlasti u Beogradu zatražiti da priznaju navodni genocid počinjen na Kosovu i Metohiji tokom 1998/1999. godine.

Prištinski list „Koha ditore“ prenosi mišljenja bivših saradnika Instituta za istraživanje ratnih zločina, po kojima Priština „ima dovoljno dokaza da dokaže genocid Srbije“.

Analitičar Jelena Vukoičić smatra da je to samo deo orkestrirane kampanje koja već mesecima dolazi iz Prištine, koja radi sve što može da sabotira bilo kakav dogovor sa Beogradom. Cilj je, kaže ona za Sputnjik, da sa svih strana što više pritisnu Srbiju. Počev od uvođenja taksi na srpsku robu, najava političara s juga Srbije koji bi da budu deo sporazuma o sveobuhvatnom rešenju kosovskog problema, izjava Tačija koji želi pripajanje takozvane Preševske doline, do optužnice protiv Srbije za navodni genocid. Sve je to jedna iracionalna politika kosovskih Albanaca, kaže ona, ističući da se tako ne bi ponašali da žele bilo kakav dogovor.

„Meni izgleda da su svi ti pritisci koje vrše kosovski Albanci pod mentorskom palicom onih koji su im isposlovali takozvanu nezavisnost, a to su delovi američke administracije, s ciljem da se nekako Srbija dovede pred svršen čin da prizna Kosovo“, nema dilemu Vukoičićeva.

Svim tim pritiscima se, smatra ona, Beogradu šalje poruka šta može dalje da ga snađe ukoliko ne prizna Kosovo ili ako ne omogući njegovo članstvo u UN.

To su dosta direktne poruke koje šalju delovi američke administracije preko Albanca. Nisu više ni suptilne, jer gube živce zato što Srbija ne želi da pristane na ultimatume. Ova optužnica za genocid mogla bi da obuhvati ko zna koliko Srba koji sada žive na Kosovu, kao i ovo navodno uključivanje opština na jugu Srbije, odnosno pretnja da će one biti deo sporazuma, to je opet poruka Beogradu da Kosovo nije kraj, objašnjava sagovornica Sputnjika.

Time se, kako kaže, Beograd stavlja pred svršen čin, a srpskom rukovodstvu poručuje da ukoliko ne puste Kosovo i ono ne dobije pun legitimitet kao država, Srbi na Kosmetu i Srbija kao država mogu da imaju mnogo više problema u budućnosti, ocenila je ona.

I advokat Toma Višnjić, koji je zastupao više Srba optuženih pred Haškim tribunalom, smatra da je rezolucija o navodnom genocidu Srbije samo čista politička priča vezana za razgovore i pregovore o Kosovu, koja treba da izvrši dodatni pritisak.

„To nije ništa drugo“, kaže Višnjić i objašnjava da prvo mora nešto da bude utvrđeno da bi se našlo u rezoluciji.

Na konstataciju da albanski list navodi kako nacrt rezolucije sadrži činjenice o srpskim zločinima i pravni osnov za optužbu, on odgovara da se zna gde se to utvrđuje i ko to može da utvrdi.

„Da bi se ispunili elementi krivičnog dela genocida, moraju da postoje određeni uslovi za to. I moraju da budu ispunjeni svi elementi. Jasno je, ko se imalo razume u to, šta god da je rađeno na Kosovu, tu elemenata za tužbu za genocid nema. I ovo ostalo sada dalje prelazi u domen politike i očiglednog dodatnog pritiska“, kaže sagovornik Sputnjika.

Da li je bilo šta tako na Kosovu moglo da se desi a da ne ostane zabeleženo pored onolikog prisustva predstavnika međunarodnih sudova, više konstatuje nego što pita ovaj advokat koji je zastupao više optuženih Srba pred Haškim sudom.

„Zar ne mislite da bi neko do sada u bilo kojoj sudskoj odluci utvrdio da je postojao genocid. A da ne pričamo o Međunarodnom sudu zato što je suđeno i pred Hagom za zločine na Kosovu pa nije bilo ni blizu optužnice za genocid. A kamoli što su to mogli da utvrde domaći sudovi, a nisu nigde utvrdili. Prema tome, čista politička priča“, zaključio je Višnjić.

A na najavu rezolucije iz Prištine reagovao je i zvanični Beograd.

„Lideri u Prištini su potpuno izgubili kompas. Sa Kosova i Metohije su proterani Srbi, a ne Albanci“, podsetio je za Sputnjik ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, ocenivši da takozvana rezolucija neće imati nikakvog efekta.

On smatra da su albanski lideri u panici zbog političkih poraza na svakom koraku, ali i zbog Specijalnog suda za ratne zločine pred kojima treba da odgovaraju vođe OVK, da više ne znaju šta čine.

„Pored taksi, novi potezi Prištine su jasan pokazatelj da njima nije stalo ni do pregovora ni do kompromisa“, rekao je Dačić za Sputnjik.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.