Djordjević (FPN): Uobičajeni aktivizam vlast je ignorisala, ali blokade nije mogla

Docentkinja na Fakultetu političkih nauka (FPN) Biljana Djordjević rekla je da protesti održani prethodnih subota sa blokadom saobraćajnica, predstavljaju korišćenje ljudskog i ustavom garantovanog prava na slobodu okupljanja gradjana, ali su i „neformalni vid narodne inicijative“.

„Način delovanja je konfrontacijsko odbijanje da se prihvate loši zakoni uz tehniku efektnijeg remećenja uobičajenog toka stvari, što je u skladu sa metodama gradjanske neposlušnosti. Ovo je učinkovitije od uobičajenog aktivizma protesta na trgovima za koji se u poslednje vreme pokazalo da nemaju političke posledice, jer ih vlast dopusti, ali apsolutno ne reaguje i ne želi da posluša glas gradjana“, rekla je Djordjević u razgovoru za Betu.

Djordjević, koja je članica Malog veća pokreta Ne davimo Beograd, navela je da su ovi protesti „neformalni vid narodne inicijative baš zato što formalni suštinski nije bio moguć ili što, kad gradjani skupe peticiju za pitanja koja su im važna, odbornici ili poslanici to ignorišu“.

„Iako su blokade pokrenuli iz udruženja u kojem su artikulisali – povlačenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji i izmenu Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi kao glavne zahteve, za veliku većinu gradjana glavni razlog što su izašli na blokade tiče se protivljenja projektu Jadar i kompaniji Rio Tinto“, navela je Djordjević.

Do toga je dovelo, dodala je, i „opšte nezadovoljstvo gradjana zagadjenjem vazduha, vode i zemlje za koje ovaj režim nije mario i čak je svojom ekonomskom politikom tome doprinosio“.

Ona je konstatovala porast lokalnih inicijativa i političkih pokreta, kao i organizovanje gradjana za izborne aktivnosti putem formiranja Grupa gradjana, što je, kaže, „znak ogromne krize, gotovo raspada partijskog sistema Srbije, posebno u opoziciji“.

„Ljudi žele da se politički organizuju ili deluju, u ovoj formi češće na lokalu, ali sve više i na nacionalnom nivou, a ne mogu kroz postojeće partije jer im ne veruju, odnosno teško im je da registruju nove partije. Naš zakon o političkim partijama izuzetno je restriktivan u poredjenju sa zakonima u regionu“, rekla je Djordjević.

Kako je još ukazala, gradjani „često ne žele da se uključe u rad postojećih partija jer one nisu dovoljno interno demokratske ili ne zagovaraju pitanja koja su gradjanima važna“.

Ona je napomenula i da je „Srbija izuzetno centralizovana zemlja, i to bi bio problem čak i da je Srbija demokratija, što ona već izvesno vreme nije“.

„Decentralizacija je jedan vid demokratizacije – omogućava da ljudi na lokalnom nivou lakše učestvuju u političkom životu jer ih se stvari oko njih direktnije tiču i oni to vide i osećaju se kompetentnijim da u tim pitanjima učestvuju“, istakla je Djordjević.

Medjutim, „prosto spuštanje moći sa centralnog na lokalni nivo nije dovoljno za centralizovanu zemlju koja spada u autokratiju“, ukazala je ona.

„Najpre, jer autokratska vlast ne želi da se deli čak ni sa partijskim kolegama, ali i zato što za istinsku demokratizaciju nije dovoljno da se gotovo jednopartijska politička moć Srpske napredne stranke (SNS) samo spusti na funkcionere te stranke, na lokalnom nivou“, precizirala je Djordjević.

Ona je objasnila da „istinska demokratizacija podrazumeva spuštanje političke moći do gradjana na lokalnom nivou tako da oni odlučuju putem gradjanskih inicijativa ali i drugih participativnih mehanizama o pitanjima od značaja za njihov život“.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.