Formiranjem ZSO bilo bi prisutnije učešće Beograda u političkom životu na Kosovu (VIDEO)

Učešće Beograda u političkom životu na Kosovu, kroz Srpsku listu, izuzetno je prisutno ali bi formiranjem Zajednice srpskih opština (ZSO) bilo još prisutnije, saglasni su u oceni viši istraživač Kosovskog demokrtaskog instituta Jeta Krasnići i novinar, dugogodišnji direktor Medija centra u Prištini Milivoje Mihajlović.

Krasnići je rekla da se vidi napredak Kosova u političkom životu na severu Kosova, posebno u sektoru pravosudja , gde je sporazumom utvrdjeno koliko je srpskih tužilaca, koliko će biti srpskih i albanskih sudija ili da slučajevi Srba treba da idu u tužilaštvo na severu.

„Vidi se da je došlo do legalizacije srpskog prisustva i stvaranjem ZSO ono bi bilo još prisutnije. Srbija je i dalje veoma prisutna i utiče preko Srpske liste, koja ni u Skupštini, a ranije ni u Vladi nije uradila ništa bez saglasnosti zvaničnog Beograda. Stvaranje ZSO bi legalizovalo prisustvo i uticaj Srbije u državi Kosovo“, rekla je Krasnići.

Mihajlović je rekao da eventualno formiranje ZSO ne bi omogućilo drastično veći uticaj na dogadjaje na Kosovu, ali ističe da smatra važnim da srpski entitet dobije takvo političko telo koje bi pomoglo da Srbi bolje predstavljaju svoje interese vlastima na Kosovu.

Kako je naveo, Beograd ima uticaja na srpsko stanovništvo na Kosovu, preko Srpske liste koja je u prethodnih nekoliko vlada imala snagu kojom je „mogla da obori vladu“.

„Ona (Srpska lista) u ovom trenutku nema takvu snagu, ali ne verujem da bi Beograd imao nešto više uticaja sa ZSO nego bez nje. Ali bi ona bila sigurno telo koje bi bolje predstavljalo srpske interese“, dodao je.

Kako je naveo, za nastavak dijaloga Beograda i Prištine trebalo bi prvo da ispuni tačka Briselskog sporazuma o formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO) ocenjujući da je ta tačka sporazuma za srpsko stanovništvo „verovatno najvažnija“.

„Godinama se čeka da se ta tačka ispuni. Postoji nekoliko varijanti na kojima insistira takozvana kosovska strana, a to je da oni odugovlače sa formiranjem ZSO“, rekao je i dodao da je ZSO bila ključna stvar zbog koje su Srbi sa Severa pristali da učestvuju u političkom životu na Kosovu.

Mihajlović je odbacio tvrdnje albanskih političara da bi formiranje ZSO predstavljalo podrivanje suvereniteta i intergriteta Kosova i da bi ZSO bila poput Republike Srpske u Bosni i Hercegovini.

„Prvo nije realno da Zajednica srpskih opština napravi enklavu, koja bi bila nekakav pandam Republici Srpskoj, jer se radi o deset opština koje se nalaze, ne samo na severu već i na jugu“, rekao je on.

Dodao je i da to nije realno jer je bivša kosovska vlast na čelu sa Hašimom Tačijem svoju vladavinu bazirala na sukobu sa Srbima na Severu, ali i da su oni opstruirali formiranje ZSO – bez obzira na to što je Hašim Tači to potpisao kao deo Briselskog sporazuma.

Krasnići je, sa druge strane, navela da postoji „strah od bosnizacije Kosova“, a koja direktno šteti unutrašnjem funkcionisanju i čini Kosovo nefunkcionalnim.

„Znamo da je Bosna priznata od strane Srbije, ona je članica Ujedinjenih nacija, ali zbog načina na koji ona funkcioniše, zbog svog Ustava je nefunkcionalna. Ako na Kosovu pravimo istu verziju, rezultat će biti isti i Kosovo ne može biti funkcionalna kao država“ rekla je.

Prema njenim rečima, Kosovo je osnovano kao multietnička, gradjanska država i uspostavljanje ZSO „gura napred jednu etničku formaciju koja stvara treći nivo vlasti“.

„Stremi se da se nadležnosti sa lokalnog nivoa prenose na takvu ZSO, ili se čak i nadležnosti sa državnog nivoa prenose na nju i namera je da ona funkcioniše kao nezavisna i samim tim bez obaveze da prizna državu Kosovo, ali da funkcioniše unutar države Kosovo imajući pravo na direktne veze sa Srbijom“, navela je ona.

Krasnići je rekla da je izjava specijalnog predstavnika za dijalog Miroslava Lajčaka o neophodnim ustavnim promenama u Srbiji i na Kosovu, izazvala mnoge reakcije na Kosovu – jer je tu izjavu Lajčak dao u Beogradu, a ne u Prištini.

„Za kosovsku stranu epilog treba da bude medjusobno priznanje, koje podrazumeva ustavne promene u Srbiji, pošto je u Ustavu Srbije Kosovo njen sastavni deo“, navela je Krasnići.

Prema njenoj oceni, konačni sporazum ima smisla samo medjusobnim priznanjem, ali to ne treba da bude po svaku cenu.

„Izuzetno je značajno da iz ovog procesa Kosovo izadje kao konsolidovana država, kako na unutrašnjoj tako i na medjunarodnoj sceni“, navela je.

Mihajlović je ocenio da ukoliko se u okviru sveobuhvatnog sporazuma insistira na priznanju Kosova – ne veruje da postoji vlast u Beogradu, ni aktuelna niti buduća, koja bi potpisala bilo kakav dokument koji bi značio priznanje nezavisnosti Kosova.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.