U trendu

Frontera: Takse nisu dugoročno rešenje

LONDON – Jaka politička poruka koja je pratila uvođenje za 100 odsto većih tarifa za robu iz Srbije i BiH upućuje na to da se radi pre o nepromišljenoj reakciji, a ne o dugoročnom rešenju, ocenjuje se u analizi međunarodne istraživačke agencije Frontera i navodi da je Priština u prošlosti objavljivalo slične tarife, da bi ih potom ubrzo ukidalo pod pritiskom EU.

„Tarife mogu biti korisno sredstvo kosovskim političarima na domaćem planu, pošto time pokazuju da Kosovo nije u Srbiji, istovremeno svaljujući krivicu za trgovinske neravnoteže na svog glavnog geopolitičkog neprijatelja“, ocenjuje se u analizi.

Uz podsećanje da su kosovske vlasti kao ekonomsko obrazloženje za uvođenje tarifa navele zaštitu domaćih proizvoda i proizvođača, Frontera ipak primećuje da su tarife takođe „pokušaj da se Srbiji zada finansijski udarac, u znak odmazde za nepravedan tretman kosovske robe“.

Ta organizacija podseća da su tarife uvedene nakon što Kosovo nije dobilo dovoljno glasova na Generalnoj skupštini Interpola za pridruživanje toj organizaciji, za šta su vlasti u Prištini okrivile srpsko lobiranje.

Neuspeh da se priključi Interpolu je, piše ovaj portal, najnoviji u seriji odbijanja uglednih međunarodnih organizacija i zaokreta u priznavanju nezavisnosti Kosova, odnosno povlačenju priznanja, što je, kako navodi, „makar delimično, rezultat napora Srbije da diskredituje Kosovo“.

U vrlo podrobnoj i dugačkoj analizi se podseća da je Priština 21. novembra uvela tarife od 100 odsto na uvoz sve robe proizovedene u BiH i Srbiji, povećavši time dažbine koje je prethodno uvela 6. novembra.

„Te tarife su u suprotnosti sa Sporazumom o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi (CEFTA), čije su potpisnice sve tri pomenute teritorije“, konstatuje Frontera, napominjući da je potpisnik CEFTA-e u ime Prištine u stvari UNMIK.

U tekstu se navodi da EU podržava CEFTA sporazum, smatrajući ga važnim za podsticanje trgovine i saradnje i pripreme za puno članstvo u EU, i ukazuje da je osam aktuelnih članica EU bilo u članstvu CEFTA-e.

„Čak i to što je trenutno na čelu Predsedništva CEFTA-e nije zaustavilo Prištinu od uvođenja najnovijih tarifa. Ipak, svaki put do sada Kosovo je pokleklo uglavnom zahvaljujući snažnom protivljenju EU prema tarifama“, konstatuje Frontera.

Frontera takođe navodi da je Srbija najveći izvoznik među zemljama CEFTA, i da ona pruža najveću podršku tom sporazumu.

„Beograd se zalaže čak za dalju ekonomsku integraciju regiona kroz zajedničko tržište. Kosovo i Albanija se snažno suprotstavljaju tome, strahujući od ekonomske dominacije Srbije. Kosovska vlada se naročito plaši toga iz istorijskih razloga, jer srpska ulaganja posmatra kao mogućnost za veći politički uticaj na teritoriji koju Vlada Srbije i dalje zvanično smatra južnom srpskom pokrajinom“, piše u analizi.

Takođe se ocenjuje da se Priština, koja je u više navrata uvodila tarife, stalno pozivala na netarifne barijere koje su rezultat toga što druge članice CEFTA-e ne priznaju Kosovo kao nezavisnu državu.

„Za rešavanje tog pitanja ne postoji odgovarajući metod u CEFTA. Dijalog između Prištine i Beograda u kojem posreduje EU treba da reši spor putem pravno obavezujućeg sporazuma koji reguliše njihove odnose. Sve dok se takav sporazum ne postigne, učešće BiH i Srbije u trgovinskom sporazumu sa Kosovom, koje ne priznaju kao nezavisnu državu, biće neizbežna kontradikcija koja će nastaviti da izaziva neslaganja i nesuglasice u jugoistočnoj Evropi“, ocenjuje se u analizi.

Kosovsko uvođenje tarifa doprinosi potencijalnom produžavanju političkog spora sa Srbijom, konstatuje Frontera i navodi da „bez priznanja Srbije i BiH, nije izvesno da će Kosovo uskoro uživati u potpunosti benefite od članstva u CEFTA“.

„Pritužbe, u kombinaciji sa političkom koristi od tarifa za kosovske političare, znače da će Priština verovatno nastaviti periodično da uvodi tarife i druge barijere u trgovini sa Srbijom i BiH. Malo je verovatno da će one biti održavane u dužem periodu, uglavnom zato što im se EU snažno suprotstavlja. Prethodni tarifni režimi na Kosovu nisu dugo potrajali, što sugeriše da će najnovije tarife takođe verovatno biti kratkotrajne“, kaže se u analizi.

„Ako tarife ne uspeju brzo da stimulišu kosovsku industriju, one bi mogle da postanu omča oko vrata lokalnih političara“, navodi se takođe u tekstu, objavljenom na sajtu Frontere.

Cene će rasti, pojedini proizvodi će postati deficitarni, a te posledice su, kako se ističe, za prosečnog glasača mnogo direktnije i vidljive, nego što je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Kosovo je, primećuje se u analizi, krenulo od niske baze ekonomskog razvoja, te da je ta teritorija dugo bila najsiromašnija oblast bivše Jugoslavije.

„Brz ekonomski rast je neophodan kako bi Kosovo uhvatilo korak sa drugim ekonomijama u regionu, ali je malo verovatno da će se to dogoditi“, ocenjuje se i dodaje da trgovinske prepreke nisu jedini krivac za nedovoljan ekonomski rast, ali da su jedan od faktora koji doprinose tome.

Mada analitičari Frontere navode da bi tarife, kao deo dugoročne strategije, mogle da pomognu Kosovu da podstakne domaća preduzeća, oni istovremeno predočavaju da su mnoga kosovska preduzeća „van stroja“ zbog problema koje tarife ne mogu da poprave.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike