U trendu

Građani razočarani jer u demokratiji ‘nisu postali Šveđani’

BEOGRAD – Od demokratije ne treba odustati, iako nijedna zemlja jugoistočne Evrope tri decenije nakon sloma komunizma ne ispunjava uslove da bude označena kao potpuno demokratska država, a njihovi građani su razočarani zbog neispunjenih očekivanja i sve izraženijih nejednakosti između pojedinih delova kontinenta, rečeno je danas na dvodnevnoj međunarodnoj konferenciji „Civilno društvo za odgovornu vlast“.

Direktor Kancelarije nemačkog Instituta za međunarodnu saradnju i bezbednost u Belgiji, Dušan Reljić, ocenio je da su mnogi teoretičari upali u zamku verovanja da je nestankom etatističkog modela socijalizma za sva vremena prevagnuo model liberalne tržišne privrede koja sa sobom nosi demokratski poredak.

On smatra da demokratiju, pre svega, treba shvatiti kao proces i kretanje, a ne kao „monolit koji postoji“.

„To vodi velikoj frustraciji jer svi koji pokušavaju da se približe tom idealu, a ako ne uspeju da ga dostignu, misle da ne valjaju“, rekao je Reljić na panelu „Demokratija:jedna igra u gradu“ i citirao izveštaj Ekonomist intelidžens junita (EIU) da nijedna od 28 zemalja u jugoistočnoj Evropi ne ispunjava uslove da bude označena kao potpuna demokratija.

Istraživanja, dodao je, pokazuju i da su građani u tim državama 30 godina posle pada Berlinskog zida veoma razočarani i frustrirani, jer nakon sloma komunizma „nisu postali Šveđani“.

„Ljudi osećaju veliku frustraciju. Radnik u Mađarskoj, koji radi za Audi, a koji trenutno štrajkuje, zarađuje oko 600-800 evra. Jasno je da ne samo da zaposleni na istoku Evrope neće dostići životni standard zapadne Evrope, nego ni njihova deca neće imati tu mogućnost“, naveo je Reljić koji smatra da je najracionalnija odluka za roditelje u postkomunističkim zemljama da školuju decu kako bi bila sposbna da se uključe u sistem razvijenih zemalja.

Analitičar sa belgijskog Instituta za evropske politike Fondacije za otvoreno društvo Srđan Cvijić saglasan je da su u mnogim postkomunističkim zemljama građani razočarani jer su, kaže, verovali da će život u demokratiji doneti boljitak i blagostanje, ali smatra da to ne treba da dovede u pitanje samu demokratiju.

Cvijić kaže da problem leži i u tome što su građani imali suviše velika očekivanja i što su sve prepustili političarima, zaboravivši da je „demokratija previše krhka i da se za nju vredi stalno boriti“.

„Borili smo se za demokratiju, ne zato što smo je zamenili za raj na zemlji, već zato što je normalan život van demokratije neostvariv“, dodao je on.

Izvršna direktorka Politikon mreže iz Crne Gore Jovana Marović ocenila je da demokratija danas nigde na svetu nije „najboljeg zdravlja“ i izrazila uverenje da to nije opravdanje za, kako je rekla, trend nazadovanja demokratije na zapadnom Balkanu.

Istakla je da je od 2006. do 2017.godine demokratija, prema indeksu demokratije koji je objavio Economist Inteligence Unit, demokratija na Balkanu „nazadovala“ za 9 odsto, a u Crnoj Gori za 13 odsto.

Kao razlog za taj trend, navela je Marović, najčešće se spominje tzv. trend trgovine EU demokratijom na zapadnom Balkanu zarad stabilnosti, ali iz naše perspektive značajnije je što vladajuće političke partije „trguju demokratijom zarad partikularizma“.

„Što ste bliži vladajućoj partiji, veće su šanse da ostvarite određeno pravo. To je osnovni problem. Ne možemo da smenimo partije na vlasti jer one kontrolišu izbore, a ne možemo da unapredimo demokratiju zbog nedemokratske prakse naše političke elite“, istakla je Marović.

Cilj međunarodne koferencije „Civilno društvo za odgovornu vlast“ je da pokrene dijalog u vezi sa aktuelnim stanjem demokratije u Srbiji, regionu i Evropi, sa namerom da se razviju preporuke za prevazilaženje postojećih problema.

Na skupu učestvuju predstavnici civilnog društva, akademske zajednice, eksperti iz oblasti javnih politika, sudije, novinari, predstavnici javnih institucija i međunarodne zajednice.

Konferencija je deo projekta koji CRTA sprovodi sa Transparentnost Srbija, Centrom za pravosudna istraživanja, Fondacijom Slavko Ćuruvija i A11 Inicijativom za ekonomska i socijalna prava, uz podršku ambasade Velike Britanije u Beogradu.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike