Interakcija civilnog društva i vlasti je ključ uspešne reforme javne uprave
Civilno društvo i vlasti na Zapadnom Balkanu treba da vode konstruktivan dijalog o reformi javne uprave na korist gradjana i sa ciljem održivosti reformi i pošto kandidati iz regiona postanu članice EU, poručili su danas učesnici regionalne konferencije „Gradjani na prvom mestu: Zahtevi civilnog društva za bolju upravu na Zapadnom Balkanu“.
Konferencija u organizaciji Centra za evropske politike (CEP) predstavlja završnicu regionalnog projekta WeBER koji je u protekle tri godine realizovala mreža od šest istraživačkih organizacija Zapadnog Balkana „Misli za Evropu mreža“ (TEN).
Kroz taj projekat, prema rečima programske direktorke CEP i projekte menadžerke WeBER Milene Lazarević, civilno društvo je pokazalo da nije eksterna pretnja za državnu upravu već da može da bude konstruktivan partner.
„Smatramo da je neophodno da ministri, političari, država, čuju ove poruke jer se ukazuje na stvari zbog kojih, ukoliko se ne poprave, možemo imati ozbiljne probleme, ne samo u funkcionisanju kao države članice EU, nego će gradjani kazniti te iste političare ako ne budu odgovorniji i ako ne budu bolje izveštavali“, istakla je Lazarević.
Ona je rekla i da je jedna od najznačajnijih poruka skupa da EU neće više brojati zakone i strategije kada bude ocenjivala naš uspeh ili neuspeh u reformama jer je jasno da sve zavisi od toga kako se propisi primenjuju, dok je u oblasti reforme javne uprave važno kako se usluge pružaju gradjanima, koliko je država transparentna, koliko uključuje javnost u donošenje odluka.
„S druge strane, članstvo u EU ne obezbedjuje da će država funkcionisati savršeno i zato civilno društvo treba da bude pokretačka snaga za nastavak reformi i nakon što udjemo u EU“, rekla je Lazarević.
Direktorka za strategiju i Tursku u Generalnom direktoratu Evropske komisije za susedsku politiku i pregovore o proširenju (DG NEAR) Mirjam Feran (Myriam Ferran) istakla je da je proces pristupanja EU odluka i društva, a ne samo vlade, i da gradjani treba da budu u centru pažnje.
Ocenjujući značaj civilnog društva za reformu javne uprave kao fundamentalan, Feran je rekla da Evropska komisija želi da poboljša interakciju izmedju vlasti i civilnog društva, da podrži dijalog.
Kako je navela, EK finansijski podržava organizacije civilnog društva (OCD), ali i tehnički, kroz tvining projekte, i EU ima fond od 200 miliona evra za te organizacije.
„Tražimo da sve OCD uspostave politiku dijaloga i pratimo reformu javne uprave ali insistiramo na tom dijalogu“, kazala je Feran.
„Projekat WeBER gradi most i poverenje izmedju OCD koje predstavljaju gradjane zemalja Zapadnog Balkana i vlada u cilju boljih usluga za gradjane, boje upotrebe novca poreskih obveznika i boljeg kvaliteta svakodnevnog života“, istakla je Feran za Betu i Euraktiv.
Istovremeno se bivši slovenački ministar državne uprave i član savetodavnog saveta projekte WeBER Gregor Virant složio sa nekim mišljenjima da je EU sve zahtevnija kada je u pitanju reforma javne uprave u procesu pristupanja.
Prema njegovim rečima, u Sloveniji je prava reforma javne prave nastupila tek pošto je ta zemlja 2004. ušla u EU.
On je takodje rekao da „možda nije dobra poruka što ministar (državne uprave Srbije Branko Ružić čije je učešće bilo najavljeno) nije tu“ i istakao da poruku sa skupa treba da čuju nadležni ministri u regionu i da daju povratno mišljenje.
Na konferenciji je predstavljen i Prvi regionalni izveštaj o reformi javne uprave – PAR Monitor, u kome je ocenjen napredak svake zemlje na osnovu medjusobno uporedivih kriterijuma.
Izveštaj je pokazao da samo deset odsto civilnog društva u regionu smatra da ih relevantne institucije konsultuju u ranim fazama (pre nego što se donese nacrt) izrade zakona ili javnih politika.
U Srbiji, prema izveštaju, samo devet odsto civilnog društva smatra da nadležna ministarstva prihvataju njihove komentare dok je na Kosovu to čak 41 odsto organizacija.
Istovremeno gotovo polovina civilnog društva u Srbiji smatra da proces donošenja odluka vlade Srbije nije transparentan.
Kada je reč o građanima, njih 83 odsto sa Zapadnog Balkana vidi napredak u pojednostavljenju administrativnih procedura u prethodne dve godine ali je manje od polovine svesno da postoje elektronske usluge, pri čemu je taj procenat najveći u Makedoniji a najmanji u BiH.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.