Izveštaj EK: Srbija nije napredovala u ključnim oblastima

Evropska komisija je u izveštaju o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24 ocenila da nedostaju opipljivi rezultati u ključnim oblastima, poput reforme u pravosudju, borbe protiv korupcije, ratnih zločina i slobode medija.

U dokumentu u koji je imao uvid Radio slobodna Evropa i koji je Evropska komisija predala članicama EU, piše da je Srbija ostvarila odredjeni napredak u nekim poljima poput institucionalnih reformi, pravima nacionalnih manjina, pranju novca i pitanju azila.

U dokumentu se navodi da u Srbiji „nema vidljivih rezultata“ u oblasti borbe protiv korupcije i dodaje da je neophodno, da bi se postigli opipljivi reuzltati u ovoj oblasti, da se ojača civilno društvo i poboljša koordinacija i kontrola „propraćena čvrstom političkom voljom na svim nivoima“.

Srbija, prema izveštaju, nije pokazala rezultate ni u suzbijanju korupcije, dok su „ograničeni“ rezultati u efikasnoj istrazi, gonjenju i presudjivanju u slučajevima korupcije na visokom nivou, posebno onih koji uključuju politički izložene osobe.

Povodom ustavnih izmena u svetlu evropskih standarda o nezavisnosti i odgovornosti sudstva u izveštaju se navodi da je Srbija trebalo da taj proces počne u drugoj polovini 2016. a da završi do kraja 2017. godine. Proces je počeo sredinom 2017. s brojnim okruglim stolovima ali ni u jednom slučaju nije predstavljen tekst koji sponzoriše Vlada, dodaje se u izveštaju.

Dokument Evropske komisije navodi da je Venecijanska komisija u junu 2018. izrazila „zabrinutost zbog saznanja da je važan proces izmene Ustava, započeo procesom javnih konsultacija u zaoštrenom ambijentu“, ali da je Venecijanska komisija utvrdila da su konsultacije dale rezultate i da je došlo do pozitivnih popravljanja nacrta.

„Što se tiče slobode izražavanja i medija, opšte okruženje i dalje nije pogodno za ostvarivanje ovih prava“, navodi se u dokumentu i iznose zabrinjavajući slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima, kao i da su presude oko tih pitanja „i dalje retke“.

Takodje se navodi da se „govor mržnje i diskriminatorna terminologija“ često tolerišu u medijima i da se time retko bave regulatorna tela ili tužilaštvo.

Izveštaj navodi da je „vrlo spora“ implementacija Nacionalne strategije za istrage i procesuiranje ratnih zločina od 2016. godine, kao i da nisu uključeni svi principi koji proizilaze iz poglavlja 23, naročito oni koji se tiču odredjivanja prioriteta slučajeva.

„Srbiji i dalje nedostaje politika proporcionalnosti kazni za slučajeve ratnih zločina“, navodi se u izveštaju.

Evropska komisija navodi da je Srbija nastavila da značajno doprinosi upravljanju mešovitih migracionih tokova u EU, kao i da dobija pohvale o stepenu saradnje na readmisiji sa državama EU.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.