Javni beležnici do sada rešili više od 5.4 miliona predmeta

BEOGRAD – Javni beležnici u Srbiji obavili su više od 5.4 miliona pravnih poslova za nešto više od četiri godine od uspostavljanja ove profesije u našoj zemlji.

To je, prema oceni predsednika Javnobeležničke komore Srbije Srbislava Cvejića, izuzetan rezultat koji pokazuje kako je za kratko vreme razvijen sistem javnog beležništva u Srbiji i rad Javnobeležničke komore.

Javno beležnicki sistem počeo je sa radom u Srbiji u septembru 2014. godine.

Do sada je imenoveno 199 javnih beležnika od planiranih 370.

Predstavljajući rezultate rada, Cvejić je ocenio da je najznačajniji rezultat javnih beležnika je brz i efikasan rad većine javnobeležničkih kancelarija, kao i značajno rasterećenje sudova.

Ukazao je da se od ukupno 5.418.615 pravnih poslova koje su beležnici obavili, 217.806 odnosi na predmete koje su sudovi poveravali javnim beležnicima, kao što su sastavljanje smrtovnice, popis imovine i raspravljanje zaostavštine.
„Takođe, od marta 2017. godine javni beležnici su preuzeli nadležnost za overu potpisa, rukopisa i prepisa u gradovima i opštinama u kojima rade. Uradili su više od dva miliona i 100 hiljada overa od tada“, naglaiso je Cvejić.

U okviru te nadležnosti, kako je ukazao, javni beležnici su overavali i potpise birača u vezi sa podrškom kandidata za parlamentarne, predsedničke, kao i lokalne izbore, odnosno izbore za savete nacionalnih manjina i svi ti postupci overe su sprovedeni bez incidenata i pritužbi.

Što se tiče poslova overe potpisa i prepisa ili fotokopije koji su, u skladu sa Javnobeležničkom tarifom, oslobođeni od plaćanja nagrade (kao što su prepisi dokumenata za upis u srednje škole i na fakultete), javni beležnici su tokom juna ove godine obavili ukupno 126.687 besplatnih overa, dok je u istom periodu prošle godine bilo 103.924 besplatne overe.

U ovoj godini sproveden je konkurs za nove javne beležnike, posle koga je 31 beležnik položio zakletvu pred ministrom pravde. Kada uspostave svoje kancelarije, 31 novi beležnik biće član Komore, koja će imati ukupno 199 članova.

Nakon toga, preostaće područja ččetiri osnovna suda u Srbiji za koja još nema imenovanih javnih beležnika (Dimitrovgrad, Knjaževac, Majdanpek i Sjenica), dok su na poslednjem konkursu imenovani javni beležnici za osnovne sudove u Brusu, Raškoj, Surdulici i Trsteniku, u kojima do sada nije bilo beležnika.

Cilj Javnobeležničke komore Srbije je da zajedno sa Ministarstvom pravde dalje radi na unapređenju profesije, te da se popuni još slobodnih mesta za javne beležnike, kojih treba da bude 370, za teritoriju cele Republike Srbije.

Cvejić je podsetio da je Javnobeležnička komora Srbije, od početka avgusta 2014, imala veliku podršku Ministarstva pravde, kao i da je od osnivanja razvijala saradnju sa međunarodnim notarskim organizacijama.

U oktobru 2016. godine, na 28. Kongresu Međunarodne unije notara u Parizu, Javnobeležnička komora Srbije primljena je u punopravno članstvo kao 87. članica.

Takođe je u junu 2017. godine primljena u Savet notarijata Evropske unije, u svojstvu člana-posmatrača.

Veliku pomoć i podršku, javni beležnici Srbije imali su od nacionalnih notarskih organizacija iz Evrope, a posebno od Nemačke i Francuske, čije su komore istakle da je u Srbiji veoma brzo razvijen funkcionalan sistem.

Sa Komorom Nemačke, Ministarstvo pravde Srbije i Javnobeležnička komora potpisali su nedavno Memorandum o razumevanju i ciljevima digitalizacije radnih procesa pri komunikaciji javnih beležnika i javnih registara.

Uskoro će biti potpisan i novi sporazum o saradnji sa Francuskom notarskom organizacijom.
Predsednik Javnobeležničke komore smatra da su u prethodnih pet godina javni beležnici zauzeli čvrsto mesto u pravnom sistemu Srbije i postali nezaobilazni kada su u pitanju rešavanja građanskih pitanja od velikog značaja za stanovništvo – od dokumentacije, prometa novca, robe, usluga, nekretnina, kao i ostavinskih postupaka.

On je napomenuo da je pred javnim beležnicima i dalje mnogo izazova, navodeći da su se u dosadašnjem radu javni beležnici suočavali i sa određenim problemima.

„Rešavali smo ih i na to moramo da računamo i dalje. Građani su polako počeli da prihvataju način na koji radi Komora, kao telo koje kontroliše rad svih javnih beležnika. Zahtevamo strogo poštovanje svih zakona i propisa od svojih članova i kada do propusta dođe, ne libimo se da izričemo i najteže kazne. Važno nam je da svi javni beležnici znaju da propust jednog narušava ugled svih“, istako je Cvejić.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike