Jezička barijera među najvećim problema izveštavanja sa KiM

BEOGRAD – Jezička distanca jedan je od najvećih probema u komunikaciji Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji uopšte, a isto tako i u medijskom izveštavanju i ne postoji inicijativa da se ta barijera otkloni, jedan od zaključaka sa panela “Izazovi novinarskog istraživanja o procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine u okviru konferencije “Realizacija normalizacije – Budućnost Beograda i Prištine”.

Docentkinja na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Aleksandra Krstić navela je u uvodnom obraćanju da je tema normalizacije odnosa u srpskim medijima predstavljena kao visoka politika, te da je svedena na protokol, a u određenim tabloidima je i fabrikovana i senzcionalistička.

Navodi da se na taj način uznemiravaju građani, vestima kao što su da nas svakog meseca čeka početak rata, i dodaje da se u srpskim medijima kritikuje izveštavanje albanskih portala.

“U lošim prevodima izjava građani ne mogu da saznaju šta normalizacija znači i šta se u stvari dešava”, kaže Krstić i dodaje da je izveštavanje o suživotu Albanaca i Srba retko.

Kako kaže, dodatnu konfuziju u odnose Beograda i Prištine unose strani mediji, izveštavajući samo kroz određene političke epizode i tako nedovoljno pokazuju suštinu sukoba.

“Kao glavni krivci u nekim stranim medijima i dalje se pokazuju Srbi koji ne žele da priznaju Kosovo kao nezavisno”, kaže Krstić.

Urednica multimedije Tanjuga Biljana Radeka navela je da je koncept agencije da radi u timu, koji čine novinar, snimatelj i fotoreporter, te da se izveštava sa lica mesta, iz prve ruke i to sa Kosova i Metohije, Beograda i Brisela.

“Kada su važni događaji u pitanju verujemo našim izveštačima i trudimo se da ne prenosimo tuđe izveštaje”, kaže Radeka i dodaje da je video servis dao značajnu težinu novinarskom izveštavanju, jer se uz video ne može bilo šta objaviti, zato što će video demantovati ukoliko se ne govori istina.

“Najveći problem u našem radu je jezik – mi ne znamo albanski, a nažalost kolege Albanci nemaju hrabrosti da izveštavaju za neki srpski mediji. Uvek nam fale validni kontakti da bi smo dobili kredibilne informacije i intervjue”, navela je Radeka.

Dodala je da Albanci ne žele da govore za srpske medije, najvećim delom, zbog straha.

Tokom uvodnog obraćanja Radeke, prikazan je i video sa arhivskim snimcima izveštavanja sa Kosova i Metohije te agencije, na kojima je i snimak sa Jarinja iz 2011. godine.

Radeka je kazala da je te iste godine Tanjug dobio iz pouzdanih izvora informaciju da je zapaljen Brnjak.

Sa objavljivanjem te informacije se sačekalo, a to se, nakon što se ispostavilo da vest nije tačna, pokazalo dobrom odlukom.

Novinar Budimir Ničić, koji radi za Voice of America sa Kosova i Metohije kazao je da je novinarstvo na KiM profesija visokog rizika, što je stav kosovske policije.

Naveo je da se godišnje u proseku desi 30 napada na novinare i njihovu imovinu, te da se tu ne dele na Srbe i Albance.

U periodu od 1998. do 2005. godine prijavljeno je 14 ubijenih i nestalih novinara, kaže Ničić i dodaje da su sedmorica Srbi i isto toliko Albanci, te da do danas nijedan od tih slučajeva nije razjašnjen.

“Problem je i novac, pogotovu za srpske medije”, kaže Ničić i navodi da na KiM ima 35 srpskih medija, koji opstaju kroz projektno finansiranje, male projekte, koji su, kaže, dovoljni za preživlajvanje.

“Uloga medija nije da mi mirimo nekoga. Naš posao je da profesionalno radimo svoj posao i da sarađujemo, a saradnja je na veoma niskom nivou, kao i da ne svađamo narode, zajednice, bilo koga”, naveo je Ničić.

Novinar produkcijske kuće “Mreža” Boban Trajković istakao je da je jedan od najvećih problema vezanih za izveštavanje sa KiM jezička barijera, što je ilustrovao kroz svoje iskustvo sa intervjuuom sa Hašimom Tačijem pre nekoliko godina.

Kako je naveo, njegov prvi intervju na Kosovu trebalo je da bude sa Tačijem i to o bezbednosti i povratku Srba, nakon martovskih dešavanja. Tači nije hteo ili ne zna da govori na srpskom, a slabo govori engleski tako da je uz prevodioca odlučeno da on priča na albanskom.

“Vratili smo se za Beograd i trebalo je da izmontiramo intervju. Pozvao sam prijatelja sa Filološkog fakulteta, on je gledao, slušao, ali nije ništa razumeo. Tako taj intervju nikada nije objavljen”, ispričao je Trajković.

Novinar Klan TV Idro Seferi istakao je da mediji ne prate dijalog Beograda i Prištine, već prate konflikte.

“Dijalog Srbije i Kosova ne postoji, a mi imamo vikend ratove”, kazao je Seferi.

Naveo je da kolege Srbi i Albanci u Beogradu sarađuju međusobno, te da to nije sporno i dodao da je problem u tome da mediji nemaju nameru politički ili javno da se pomire.

“U Srbiji, kao i na Kosovu, dosta je navijačkog novinarstva, nebitno za koga se navija, ali iznose se stavovi. Pošto su konflikti česti novinari nemaju ni vremena da napišu neki pozitivan tekst”, naveo je Seferi.

Kao problem za bezbednost novinara, Seferi je naveo to da su zbog propagane devedesetih godina smatrani kao novinari koji rade za drugu stranu, te da se danas često dešavaju incidenti koji nemaju veze sa bilo čim.

“Kada su hapsili Đurića, ja sam imao problem, jer se neko setio da meni u Beogradu ne da da uđem u Predsedništvo na konferenciju za štampu. Kolege su rekle da neće ni oni da uđu, nakon čega je predsednik poslao poruku da treba i ja da uđem na tu konferenciju”, ispričao je Seferi i dodao da je jedan od problema i jezička barijera.

Glavna i odgovorna urednica Kos Sev iz Prištine Tatjana Lazarević navela je da u procesu normalizacije, za koji trenutno kaže da je proces nenormalizacije, mediji igraju svoju ulogu kao jedan od aktera.

Navela je da se na današnjim naslovnim stranama u srpskoj štampi nalaze samo naslovi nenormalizacije, te da u prištinskim medijima dominiraju teme vojske Kosova i jačanje mera protiv Srbije, što u drugi plan treba da stavi početak suđenja u Hagu Albancima.

Novinarka WDR radia iz Prištine Violeta Oroshi kazala je da mediji realnim izveštavanjem mogu da privuku pažnju onih koji žive u predrasudama.

Ističe da se trenutno u medijima narod plaši temom stvaranjem vojske Kosova i navodi da je to samo jedan formalno pravni okvir koji će se izglasati u Skupštini 14. decembra, a da će formiranje trajati u narednih 10 godina, te da će vojska imati lako naoružanje, neće čuvati granice i ne stvara zbog Srba.

Iz nevladine organizacije Aktiv na KiM Miodrag Milićević istakao je da je suština problema u komunikaciji Srba i Albanaca nedostatak direktnog dijaloga.

“Ni sa jedne strane ne postoji želja da se napravi iskorak i da se uspostavi direktna komunikacija”, kaže Milićević i dodaje da je evidentno da u ovom trenutku na Kosovu i Metohiji ne postoji međuetnički dijalog.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike