Pred Srbijom je još jedna diplomatska ofanziva

Pred Srbijom je još jedna sedmica u kojoj će njena ključna pitanja biti predmet razmatranja, i u Beogradu i izvan granica zemlje, a pred predsednikom Aleksandrom Vučihem nova runda razgovora sa stranim partnerima, uključujući zvaničnike Beglije, Rumunije, Bugarske, Grčke i neizbežne – Evropske unije.

Kako Tanjug saznaje u kabinetu predsednika, Vučić će seriju razgovora početi učešćem na sastanku takozvane kvadrilaterale, sa premijerima Bugarske, Grčke i Rumunije, u utorak u Bukureštu, a radnu nedelju završiće u Skoplju, na sastanku zemalja učesnica Brdo-Brioni procesa, kojem će se pridružiti i predsednik Evropskog saveta Donald Tusk.

Sastanak kvadrilaterale u Bukureštu se održava nešto manje od mesec dana pre Samita EU-Zapadni Balkan, čiji će domaćin 17. maja biti Bugarska, koja trenutno predsedava EU.

Poslednji kvadrilateralni susret u tom formatu, u kojem su, osim Srbije, sve tri zemlje članice EU, održan je početkom decembra, u Beogradu, kada su na razgovore o budućnosti saradnje i približavanja regiona EU doputovali Bojko Borisov, Aleksis Cipras i Mihaij Tudose.

Premijeri tri zemlje članice EU istakli su tada da je Balkan je neotuđivi deo evropske ideje, i poručili da Srbija ne može više biti izvan evropske porodice.

Predsednik Vučić i premijeri Bugarske, Grčke i Rumunije razgovaraće u Bukureštu i o još tešnjem povezivanju ovih zemalja, pospešivanju saradnje, posebno u ekonomiji, kao i infrastrukturi, te o očuvanju stabilnosti i mira celog regiona.

Na prvom sastanku kvadrilaterale u Varni, oktobra prošle godine, pokrenuta je ideja o oživljavanju zaključaka samita u Solunu 2003, kada je inače usledio talas proširenja EU.

Tada je dogovoreno da se u maju ove godine održi samit EU – Zapadni Balkan u Sofiji, te i najavljeno da će predsedavanja EU Bugarske u prvoj polovini 2018. i Rumunije 2019. biti „zajedničko balkansko“ predsedavanje Uniji.

Borisov je na kvadrilaterali u Beogradu istakao da nema boljeg puta za Balkan od EU, te dodao da je svaka od ovih zemalja pojedinačno mala da može sama da reši probleme, pa zato zajednički žele da budu pokretač ideja.

„Imali smo brojne sukobe i ratove u regionu, ali sada smo na prekretnici, jer u ovom trenutku velike sile imaju interese na Balkanu i svaka od tih sila je uspela da postigne određeni uticaj u našim zemljima“, rekao je Borisov.

Domaćin predstojećeg sastanka, u Bukureštu, premijer Rumunije je potvrdio da su i Rumunija i Bugarska i Grčka opredeljene da Srbiji pomognu i olakšaju joj put u Evropsku uniju, te poručio da je njen ulazak u Uniju „samo formalnost“.

„Srbija ne može više da bude izvan evropske porodice, pod uslovom da većina stanovništva želi da bude u EU“, rekao je tada Cipras.

Veliku podršku evrointegracijama Srbiji pruža i Belgija, čiji premijer Šarl Mišel stiže sutra uveče u dvodnevnu zvaničnu posetu našoj zemlji, kako je Tanjugu potvrđeno u sedištu belgijske vlade.

To je prvi belgijski zvaničnik tog ranga u Beogradu posle gotovo decenije, a poseta je dogovorena prilikom sastanka predsednika Aleksandra Vučića i premijera Mišela, na njegovbu inicijativu, tokom zasedanja Generalne skupštine UN, prošlog septembra.

Mišel je tom prilikom rekao da želi da što bolje upozna Srbiju i da podrži njen evropski put.

Već u sredu, u Beograd dolazi predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, u okviru regionalne zvanične turneje.

„Poruka našim prijateljima je jasna: Evropska unija jeste i biće i dalje najpouzdaniji partner za čitav region“, poručio je Tusk uoči posete.

Osnovna svrha njegove posete je priprema za samit EU-zapadnog Balkana 17. maja u Sofiji, kao i učešće na regionalnom samitu u okviru procesa Brdo-Brioni u Skoplju.

U saopštenju Evropskog saveta navodi se da će Donald Tusk završiti svoj put u Skoplju gde će učestvovati na samitu Brdo-Brioni, u petak 27. aprila.

Tom sastanku, prema Tanjugovim informacijama, prisustvovaće i predsednik Vučić. „Glavni cilj procesa Brdo-Brioni je da okupi sve predsednike iz regiona Zapadnog Balkana, kao i predsednike Slovenije i Hrvatske, u cilju jačanja političkog dijaloga, povećanja stepena poverenja i promovisanja rešavanja izuzetnih bilateralnih i regionalnih pitanja“, navode za Tanjug u Briselu.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike