Liht: Predlog Vučića nije odbačen, samo su protivnici glasniji

BEOGRAD – Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht kaže da se ne slaže sa ocenom predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je njegov predlog rešenja za Kosovo naišao na opštu osudu javnosti u Srbiji, mada su, primećuje, mnogo glasniji oni koji su protiv.

Ona u intervjuu za RSE ukazuje na neophodnost postizanja trajnog rešenja između Beograda i Prištine, ali napominje da je teško zamisliti da će se tako nešto desiti bez uključivanja širih društvenih činilaca u Srbiji i na Kosovu.

„On (Vučić) je govorio upravo o tome, o nalaženju jednog trajnog dogovora. Ja ne znam da je to naišlo na opšte protivljenje. Nemam taj osjećaj i mi se tu ozbiljno razilazimo. Volela bih da vidim i neka ozbiljna istraživanja. Vidim neko generalno odbacivanje potrebe da se izađe iz ove situacije“, rekla je ona.

Moguće je, dodaje, da su možda glasniji oni koji se protive celom tom dijalogu ovakvom kako je sada postavljen.

„Činjenica da nama rešenje i razrešenje, rasplitanje tog „kosovskog čvora“, kako je nazvan pre mnogo godina, u stvari predstavlja put napred, ne samo zato što to traži od nas Evropska unija, nego zato što je to zaista presudno u našem interesu jer jede resurse, jede vreme, a ništa dobro se ne događa“, kaže Liht.

Prema njenim rečima, Vučić je počeo da govori o razgraničenju, što je onda kosovski predsednik Hašim Tači na neki način prihvatio.

„Više o tome ne znamo, ali on je očigledno doživeo da je to naišlo na opštu osudu, što ja nisam sigurna. Mislim da ima dosta ljudi koji i te kako razmišljaju i u tom pravcu. Takođe, ne znamo šta je to razgraničenje, ne znamo šta to podrazumeva“, rekla je ona.

Liht smatra i da je u velikoj meri Vučićevo mišljenje formirano i na osnovu onoga što se dešava sa druge strane.

„Ovo je totalno povezan proces, tu ne može Srbija da uradi nešto, ili Kosovo samo. Vidite do koje mere postoji jedna ozbiljna i duboka politička kriza na Kosovu, zato što su u stvari, oni koji su do juče bili u koaliciji, sada u jednom ozbiljnom sukobu“, navodi ona.

Prema njenom mišljenju, u interesu svakoga, kome je stalo do budućnosti i jednog i drugog društva, je da se dođe do zaista „ozbiljnog pomaka u punoj normalizaciji odnosa jer bez toga ćemo samo da gubimo“.

Povodom izveštaja Evropskog parlamenta u kojem se navodi da su parlamentarci primili k znanju diskusiju o mogućoj korekciji granica i jasno naznačili uslove neophodne da bi bilo koje rešenje bilo prihvatljivo, Liht ocenjuje da su ove debate možda preuranjene jer nije poznato da li se razgovaralo i o čemu.

„Govori se o razgraničenju, govori se o razmeni teritorija, govori se o mnogo toga. Moj lični stav, i stav moje organizacije, je da je važno da postoji ozbiljan dijalog, unutar i jednog i drugog društva, pa između društava. Teško je zamisliti da će biti održivo bilo šta što se isključivo dogovara na nivou najviših predstavnika oba društva. I meni lično je to izuzetno važno“, istakla je ona

Liht podseća i na izjavu kosovskog poslanika Ilira Dede na jednom panelu pre pet godina kada je rekao da se brine da će Briselski sporazum završiti kao sporazum iz Osla koji su 1993. potpisali Izraelci i Palestinci.

„Sada u velikoj meri delim njegovu zabrinutost. Neću da poredim našu situaciju sa bliskoistočnom, ali vredelo bi ozbiljno da i mi analiziramo zašto je propao sporazum iz Osla. Imam tezu da je propao i zato što opet društva nisu bila uključena“, istakla je ona.

Mi smo u jednostavnijoj situaciji, kaže i dodaje da je ovo jedna bilateralna priča, pre svega, ima kontakata između delova društva sa Kosova i Srbije, ne samo sa našom srpskom zajednicom tamo, nego i sa Albancima.

Ona ipak naglašava da je sada zaista sada vrlo teško – „možda je teže nego što je bilo pre pet godina i to sebi ne smemo da dozvolimo“.

„Naravno da su različiti politički interesi legitimni u svakom društvu koje želi da bude demokratsko i smatra sebe demokratskim, ali dovoditi u pitanje rešavanje ovakvog jednog slučaja, mislim da je kontraproduktivno za sve političke aktere. Zato imamo taj ogroman jaz između realnosti i onoga o čemu se dogovara“, navela je Liht.

Ona ukazuje na saradnju dve privredne komore ističući da imamo veću ekonomsku saradnju sa Kosovom nego sa Rusijom.

„U jednoj stvari se sigurno slažem sa Aleksandrom Vučićem, da je neophodan jedan istorijski dogovor. Ne volim da koristim trermin „istorijski“ jer se užasno mnogo zloupotrebljava, ali nama treba jedan društveni ugovor, koji bi bio od istorijskog značaja između ta dva i naroda, građana ta dva društva, koji će u stvari da se bazira na neophodnosti da u budućnosti sarađujemo mnogo ozbiljnije“, ističe Liht.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike