U trendu

Matić i Vrkić u Osijeku 4. septembra o nestalima

BEOGRAD – Specijalni izaslanici predsednika Srbije i Hrvatske za pitanja nestalih, Veran Matić i Ivica Vrkić, sastaće se u utorak, 4. septembra u Osijeku, kako bi započeli razgovore o rešavanju pitanja nestalih, sa idejom da se taj problem izmesti iz politike i prebaci na humanitarni i civilizacijski teren, saznaje Tanjug.

Vrkić za Tanjug potvrđuje susret i kaže da će sa Matićem razgovarati o strateškom pravcu u kojem će, kako kaže, napokon završiti rat na ovom prostoru na taj način što će biti pronađeni svi ili barem većina nestilih.

„Bol je na obe strane ista. Mi tražimo nestale i mrtve, ne tražimo ni Srbe, ni Hrvate nego tražimo one koji zaslužuju da ih njihove porodice sahrane i da imaju gde da dođu na grob i da se poklone mrtvima“, rekao je Vrkić povodom Međunarodnog dana nestalih, koji se obeležava danas.

Veran Matić kaže da njihovu misiju ne shvata kao zamenu za rad Komisije za nestale Republike Srbije i Povjerenstva za zatočene i nestale osobe Republike Hrvatske.

Za rešavanje ovog pitanja, kako ističe, neophodno je da se objedine sve snage, od državnih isntitucija, do nevladinih organizacija i udruženja porodica nestalih.

Smatra i da bi bilo važno da se napravi jedinstvena lista lica koja je nesporna, jer se, dodaje, na različite načine radi statisika u Srbiji i Hrvatskoj.

Za Vrkića je od statistike, prema njegovim navodima, važnije da se pronađu mrtvi i da ih u ovom trenutku ne zanimaju ona pravna pitanja – ko je ubica, a ko nije, i da to treba da radi neko drugi.

„Na nama je da iz humanitarnih razloga nastavimo na jednom dobrom razgovoru između predsednice Kolinde Grabar Kitarović i predsednika Aleksandra Vucičha koji su izrazili spremnost da pronađemo prava rešenja. Nas dvojica ćemo pokušati da operacionalizujemo politiku i volju dvoje predsednika“, rekao je Vrkić.

Uveren je da će Matić i on uspeti da depolitizuju pitanje nestalih, jer su, dodaje, profesionalci koji mogu razlikovati politiku od humanitarnog činjenja i poručuje da su dobar tandem.
Za obojicu izaslanika pitanje otvaranja ratnih arhiva je veoma važno, a Vrkić kaže da će stvoriti pozitivnu klimu da se one otvore i da se dođe do istine. Politika je, kaže, u ovom trenutku nebitna.

„Potrebno je još strpljenja. Mi ćemo raditi na stvaranju volje da se konačno taj problem reši, a to možemo samo onda ako jedna i druga strana bude spremne do kraja, da otvore arhive i da rešimo konačno taj problem“, dodao je Vrkić.

Prema Matićevoj oceni, apsolutno je neophodno otvoriti arhive za sve što se može pomoći u rešavanju pitanja nestalih.

„Ako predstavnici vojnih institucija ne žele to da urade, neophodno je da to uradi nezavisna komisija i da to Vlade omoguće sa nepristrasnim članovima. Mislim da je to realno“, rekao je Matić.
Prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, procenjuje se da je u oružanim sukobima na prostoru bivše Jugoslavije nestalo oko 40.000 lica.
Međunarodnom komitetu Crvenog krsta prijavljeno je 34.989 slučajeva, a prema podacima ove organizacije iz jula 2018. godine, u regionu se još uvek vodi kao nestalo 10.281 lice, od ovog broja 1.648 na AP Kosovo i Metohija, 2.027 u Republici Hrvatskoj i 6.606 u Bosni i Hercegovini.

Postoji i veliki broj grobnih mesta koja su poznata i prijavljena, a da nisu iz različitih razloga izvršene ekshumacije, i samim tim, identifikacije.

Matić smatra da treba napraviti Akcioni plan da se u narednih par meseci sve ove lokacije ekshumiraju, kako bi se smanjio broj lokacija koje predstavljaju nepoznanicu, a povećala mogućnost identifikacije iz baza DNK koje već postoje.

Na rešavanje sudbine nestalih, dve države obavezale su se još 1995. i 1996. godine sporazumom i protokolom. Proritet je i u subotickoj deklaraciji iz 2016.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike