U trendu

Međunarodna podrška Srbiji podigla Prištinu na noge

PRIŠTINA – Višenedeljna polemika na temu razgovora o mogućem razgraničenju Srbije i Kosova i vrlo jasnih signala dela međunarodne zajednice, koji su usledili posle razgovora Aleksandra Vučića i Hašima Tačija u Alpbahu, da će svaki dogovor koji bude postignut u cilju normalizacije odnosa Srba i Albanaca biti podržan, uznemirila je političke predstavnike Albanaca i u vlasti i u opoziciji i uzdrmala političku scenu u Prištini.

Sama činjenica da se kao tema za konačno rešenje za problem Kosova pominje kompromis, koji bi mogao da znači razgraničenje, korekciju geranice, podelu… u razgovorima Vučića i Tačija naišla je u Prištini na oštrro suprotstavljenje, posebno u opoziciji, ali i u strankama vladajuće koalicije, pre svega Alijansi za budućnost Kosova, premijera Ramuša Haradinaja i Inicijative NISMA, Fatmira Ljimaja.

Cilj je da se Tačiju „vežu ruke“ i zabrani bilo kakav razgovor na temu promene kosovskih granica.

Opozicija je već najavila protest koji će, kako kažu, biti održan uoči ili na sam dan nove runde dijaloga u Briselu, 7. septembra, a protiv bilo kakvog dogovora sa Beogradom o menjanju granice, podeli i razmeni teritorija.

Istovremeno bi neki dan pre toga parlament, čija je sednica najavljena za 4. septembar, trebalo da donese rezoluciju, kojom bi se Tačiju onemogućilo da vodi dijalog u Briselu i pregovara o razgraničenju Srbije i Kosova, na štetu Prištine, kako se navodi.

Tači je jedini politički lider Albanaca koji smatra da niko ne treba da strahuje od potencijalnog „mirovnog sporazuma“ sa Srbijom, čak iako to podrazumeva „korekciju“ granica, te da „Kosovo i Srbija neće biti ni prvi, ni poslednji koji su pravili korekciju granica kako bi rešili konflikt“, i ocenjuje da bi postizanje sporazuma o razgraničinju u bio „istorijski uspeh i pobeda za Albance“.

Tači je juče na Fejsbuku napisao da Kosovo nikad do sada nije imalo veću međunarodnu pažnju i da jedino zlo koje može da ga zadesi dolazi od onih koji „ne žele mirovne sporazume sa Srbijom i članstvo Kosova u EU, NATO i UN, a ne od zapadnih saveznika“.

Na ove Tačijeve optužbe Haradinaj odgovara tvrdnjom: „To bi značilo rat. Ukoliko ponovo otvorimo ono što je dogovoreno, to znači ponovno otvaranje prošlosti, a u našem regionu otvaranje prošlosti znači otvaranje ratova“, ponovio je Haradinaj svoj raniji stav u danasnjem intervjuu irskom listu „Ajriš tajms“.

Mada su se danas Haradinaj, Ljimaj i Tači , navodno, kako prenosi prištinska štampa, iznenada sastali i dogovorili da u Briselu neće biti razgovora o promeni granica, činjenica da je u Prištini danas održan i sastanak sa ambasadorima SAD u Beogradu i Prištini, Kajlom Skotom i Gregom Delavijem – govori da je bilo nekih dodatnih „ubeđivanja“.

U kom pravcu, teško je reči, ali ne treba sumnjati da Tači uživa veliku podršku Zapada, pre svega SAD, da je dugo u pregovorima o konačnom rešenju i da će ga politički neistomišljenici teško udaljiti sa pregovaračkog stola.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike