U trendu

Mijačić:Gazivode mogu da budu kamen temeljac saradnje

Projekat „Gazivode“ finansirala je Svetska banka kreditom od 45 miliona dolara, ali je ukupna cena poduhvata premašila 240 miliona dolara i sve dugove Republika Srbija je sukcesijom preuzela na sebe, piše stručnjak za vodnu privredu i zaštitu okoline Ljubiša Mijačić u najnovijem broju „Novog magazina“.

Jezero Gazivode se prostire na 11,9 kvadratnih kilometara, od čega se 75 odsto nalazi na teritoriji opštine Zubin Potok, a 25 odsto na teritorijama Tutina i Novog Pazara.

„Jezero ima ukupnu zapreminu rezervoara od 380 miliona kubnih metara i svojevremeno je bila najveća zemljana brana u Evropi. Ova infrastruktura je najmanje eksploatisana tema u pregovorima Beograda i Prištine i pretpostavlja se da je najznačajnija tema takoreći ‘tihih pregovora’, a ishod i rešenja oko vlasništva ovog vodoprivrednog i energetskog postrojenja odrediće odnose Srba i Albanaca u ovom veku“, navedeno je u tekstu.

Mijačić piše da je gotovo 40 odsto najgušće naseljene teritorije Kosova u ibarskom slivu. Sve značajnije reke na Kosovu otiču ka susedima, Ibar je jedina značajna reka koja ulazi na Kosovo iz Srbije, iz opštine Tutin, a zatim otiče prema Srbiji u opštinu Raška. Vodozahvatna površina sliva reke Ibar kod mesta Prelez (opština Zubin Potok), gde se nalazi poslednja značajna vodoprivredna instalacija koja preusmerava vodu za Trepču, iznosi 1.109 kvadratnih kilometara.

„Od te površine teritoriji Kosova, isključivo na teritoriji opštine Zubin Potok, pripada maksimalno 190 kvadratnih kilometra. To predstavlja 17 odsto od ukupne površine sliva, dok se preostalih 83 odsto nalazi na teritoriji Crne Gore i Srbije. Kosovo sa ovih 190 kilometara kvadratnih sliva, koji čini 1,7 odsto teritorije Kosova na kojoj se nalaze sve vodoprivredne instalacije, zadovoljava potrebe za vodom skoro polovine svoje populacije“, navodi se u tekstu.

Mijačić ocenjuje da se sve to „realizuje na štetu Srbije i srpske zajednice na severu Kosova, koja ima nula odsto udela u vlasništvu jezera Gazivode, ali ima 100 odsto troškova.

„Koliki su ekonomski gubici za Srbiju i troškovi javnog zdravlja usled lošeg kvaliteta reke Ibar, jer zagadjenje kosovske privrede iz sliva Sitnice predstavlja veliki problem, teško je proceniti. Ovakav disbalans, neracionalna i nelogična raspodela resursa na duži rok ili će se prekinuti ili će nesumnjivo postati nova tačka sukoba u ovom veku voda“, ističe Mijačić.

Kako je ukazao, „umesto da jezero Gazivode posmatramo kroz postojeće doktrine uspostavljanja kontrole nad resursima na štetu druge strane, ovaj resurs bi trebalo iskoristi kao kamen temeljac saradnje“.

„Monopol se mora eliminisati, a to znači da se ponuda i tražnja vode moraju podeliti: vodoprivredna postrojenja i proizvodnja treba da pripadnu Republici Srbiji, distribucija i naplata Kosovu“, predlaže Mijačić.

On ocenjuje da su okolnosti za saradnju Srbije i Kosovaidealne jer postoji savršena alokaciju resursa: jedan kupac – jedan prodavac, gde u odsustvu saradnje svi gube.

„Ovakva alokacija resursa stvara idealne pretpostavke da tržišni mehanizmi mogu da se, kroz integrisano upravljanje slivom reke Ibar, iskoriste za izgradnju stabilnosti u regionu i stvore nove osnove za pomirenje Srba i Albanaca“, dodaje Mijačić.

Navodi da „u okolnostima neizvesnosti koje nose klimatske promene saradnja nije poželjna već neophodna, a kroz tehnološka rešenja moguće je ovaj mehanizam iskoristiti na daleko efikasniji način, uz minimalnu upotrebu vode“.

Jezro Gazivode, kako predlaže, time može postaviti nove osnove i kreirati ekonomske baze za lokalni i regionalni ekonomski razvoj.

„Korišćenjem integrisanog mehanizma upravljanja slivom unapredio bi se kvalitet vode putem kontrole ispusta zagadjivača celog sliva reke Ibar i Zapadne Morave i time smanjili troškovi javnog zdravlja nizvodno od Kosovske Mitrovice. Ovo bi mogla da bude naša budućnost. Alternativa njoj nije uopšte privlačna“, zaključuje Mijačić.

Opširnije na novimagazin.rs/vesti/jezero-gazivode-menica-za-mir.

(Beta)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike