A ko bi to tačno izazvao nasilje u slučaju podele?

BEOGRAD – Predsednica Centra za evroatlanske studije (CEAS) Jelena Milić uverena je da su nerealne i besmislene teze da bi podela ili bilo kakava korekcija administrativne linije s Kosovom mogla da izazove sukobe i nasilje.

Smatra i da je dobro što je Hašim Tači počeo da koristi termin „korekcija“ umesto „podela“, ali smatra da je bez pokrića njegov pokušaj da „proda“ priču o statusu Albanaca iz Preševske doline.

Tači je ranije danas izjavio da neće biti podele Kosova, a korekcija administrativne linije, kako je rekao, može da se desi uključivanjem Preševske doline.

Milić kaže da nema nikakvih razloga da neko sada dovodi u pitanje status Albanaca na jugu Srbije i status četiri opštine na jugu Srbije u smislu etničkog ili teritorijalnog principa na način na koji to Tači „prodaje“.

Ona je podsetila da je CEAS predložio korekciju administrativne linije – koja bi išla duž većinski srpskih opština na severu Kosova – kako bi se smanjio ruski uticaj u regionu, a rukovodili su se, dodaje, situacijom na terenu.

U prilog tome da ne stoje argumetni da će promene administrativne linije da izazovu nasilje, Milić kaže da su zemlje u okruženju (Hrvatska, Bugarska, Crna Gora…) članovi NATO-a, da je u BIH EUFOR, a na Kosovu KFOR, te da Srbija tvrdi da će sve da radi mirnim putem

Šta će u takvim okolnostima Albanci s Kosova, pita ona.

„Da ne slušaju Amerikance? Pa kome će se okrenuti – Rusima ili Kinezima? Oni nisu u takvim odnosima kao što je Srbija sa njima. Prema tome, to sve nema argumenata“, rekla je Milić.

Izveštaj CEAS-a o promeni administrativne linije kritikovali su oni koji se više bave lobiranjem nego analitikom, kaže Milić i dodaje da nije čula kontraargumente.

„Niko mi nije dao kontraargument ko će da izazove oružani sukob. Jako je dobra vest što je rečeno da će NATO biti tu u slučaju podele Kosova ili korekcije administrativne linije, da neće dopustiti ništa tako. Naš predlog tretiramo kao ‘sui generis’ i on ne bi trebalo da izazove domino efekat. Tvrdimo da ga neće biti“, rekla je Milić.

Kritičari izveštaja CEAS-a navode da je BiH u tom smislu glavni problem, a Milić ukazuje da je situacija u toj zemlji vrlo komplikovana i da je predsednik RS Milorad Dodik pored predstavnika SPC jedan od glavnih „kvaritelja“ mogućnosti da institucije Srbije dođu pred glasače i kažu – Jeste, ništa nije savršeno, ali smo postigli neki kompromis sa kojim se slažemo i idemo dalje ka EU.

Milić se osvrnula na Dodikovu izjavu da bi bilo kakav sporazum između Srbije i Kosova morao odmah da ima implikacije na RS.

„Ne znam ko predstavlja veći problem i ko je više nefer prema proevropski orjentisanim građanima Srbije. Da li predstavnici SPC ili Dodik? Mislim da su se visoki zvaničnici SPC itekako ‘ogolili’, od toga da su jedini legitimni predstavnici naroda na KiM i da izjednačavaju pitanje imovine SPC sa pitanjem opstanka Srba“, rekla je Milić.

Ona je podsetila da CEAS nije učestvovao u pregovorima u okviru unutrašnjeg dijaloga na koji je pozvao predsednik Republike, a smatra da su zaključci tog skupa bili nerealni.

„Zaključci su bili u smislu ‘volela bih da imam 20 godina manje, da imam duže noge 10 santimetara i da živim večno’…Dakle, i evropske integracije i mirno rešenje i sveobuhvatno rešenje i kompromis. To sve jako lepo zvuči, ali nisam sigurna koliko je to ostvarivo u sadašnjim uslovima“, ocenila je Milić.

Za razliku od izveštaja „Širom zatvorenih očiju“ o pojačanoj ruskoj „mekoj“ moći na Balkanu posle koga je, kaže, imala seriju napada organizovanih ‘ruskih trolova’, te da je došlo dotle da joj je država nudila obezbeđenje, izveštaj o korekciji administrativne linije, dodaje, nije izazvao reakciju takve vrste.

„Spremamo se da izađemo s nastavkom izveštaja, pošto se dinamika odnosa i ideja jako složnjava i treba neke stvari dodatno reći“, najavila je predsednica CEAS-a.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike