U trendu

Milisavljević: Razgraničenje da bi se sačuvao sever Kosova

BEOGRAD – Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Bojan Milisavljević smatra da ideja o razgraničenju, za koju se kao rešenje dijaloga o Kosovu, zalaže, kako je to sam danas rekao, predsednik Srbije Alekksandar Vučić, ne podrazumeva samo demarkaciju granica, već i dogovor o razmeni teritorija po etničkom principu, što je, kako kaže, prihvatljivo sa aspetka međunarodnog prava.

„Meni deluje da je ideja da se Srbi sa severa Kosova na neki način odvoje i sačuvaju uz našu teritoriju, a da ostatak bude nešto što će biti neka međunarodno priznata teritorija“, precizirao je Milisavljević za Tanjug.

Kometarišući ideju razgraničenja, Milisavljević, inače šef Katedre za međunarodno pravo, kaže da se pod razgraničenjem u ovom kontekstu ne misli samo na određivanje i prihvatanje administrativne linije između Republike Srbije i takozvanog Kosova i Metohije.

„Na neki način, ona je već prihvaćena sporazumima o privremenoj kontroli granica, prolazu robe i ljudi na tom području….Mislim da se pod ovim razgraničenjem podrazumeva razmena delova teritorija u cilju konačnog rešenja kosovskog pitanja“, precizirao je Milisavljević.

„Tu treba imati u vidu da je etnički princip relevantantan i međunarodno pravo sa tog aspekta prihvata razgraničenje u smislu dogovora teritorija o uspostavljanju granica ili čak razmene teritorija. Istovremeno, treba imatu u vidu položaj i poziciju velikih sila u tom kontekstu i njihove interese“, napomenuo je profesor.

Sa druge strane, etnički model razgraničenja zahteva izjašnjenje naroda na referendumu, što, kako je ukazao, izlazi iz okvira međunarodnog prava i zalazi u oblast ustavnog prava.

On istovremeno ukazuje da bi, u slučaju razgraničenja, „kosovska strana“ mogla da traži više.

„Ako posmatrate sa pregovaračke pozicije predstavnika koji imaju teritoriju – takozvano samostalno Kosovo, koju je priznalo stotitanak država sveta u granicama koje oni smatraju da su njihove granice – oni, ako ulaze u pregovore o teritoriji, mogu samo da traže nešto više od toga, ili, ako žele da daju neki deo te teritorije, želeće i da dobiju nešto zauzvrat“, smatra profesor.

Prema njegovom mišljenju, predstavnici Prištine bi, ako uopšte uđu u pregovore o razmeni teritorija, u slučaju ustupanja severa Kosova koji je naseljen Srbima, u najmanju ruku zauzvrat tražili tri opštine sa juga Srbije – Preševo , Bujanovac i Medveđu.

Na pitanje da li se može uspostaviti garancija prema kojoj bi Albaniji bilo zabranjeno ujedinjenje sa Kosovom, on smatra da je to pitanje „na dugom štapu“ i podseća da je i posle I svetskog rata postojala zabrana pripajanja Austrije Nemačkoj, pa je kasnije do toga ipak došlo.

„Čak i kad bi neki delovi zabrane postojali u nekim ugovorima, oni ne mogu imati praktične konsekvence u konkretnom slučaju. U tom smilsu ne treba ići tako daleko“, naveo je Milisavljević.

Ovde se, kako je naveo, radi o definisanju odnosa dve teritorije, te, iako se tiče svih okolnih država ili daljih velikih sila, ipak je to pitanje vezano za dve strane koje bi pregovarale o nekom sporazumu.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike