Mladić žalbom traži lečenje u Rusiji

Odbrana generala Ratka Mladića uložila je žalbu na odluku kojom je Haški tribunal odbio da Mladića pusti na privremenu slobodu radi lečenja u Rusiji.

U obimnoj žalbi, koju je Tribunal danas objavio, Mladićevi branioci navode da je raspravno veće koje je odbilo da generala privremeno oslobodi, tu odluku zasnovalo na netačnim zaključcima o činjenicama.

Odbrana, stoga, traži da apelaciono veće preinači prvostepenu odluku i generala Mladića pusti na lečenje u Rusiji.

Sudije, po odbrani, nisu pravi način vrednovali garancije Rusije da će se Mladić, ako bude pušten, vratiti u Hag kad ga sud pozove.

Podsetimo, raspravno veće je, odbijajući Mladićev zahtev, naglasilo da, uprkos garancijama Moskve, nisu uvereni da bi se Mladić, ako bi bio pušten, vratio u Hag.

Odbrana u žalbi tvrdi i da sudije nisu na pravi način razmotrile trenutno Mladićevo zdravstveno stanje, ignorišući nalaze veštaka koje su angažovali branioci, već su se pogrešno oslonile na analizu generalovog ponašanja dok je bio u bekstvu.

U prvostepenoj odluci, Tribunal je odbio tvrdnje Mladićeve odbrane da general nema primereno lečenje u pritvoru u Sheveningenu (Scheveningen), kao i da je njegovo pogoršano zdravstveno stanje nespojivo sa boravkom u pritvoru.

O žalbi branilaca Branka Lukića i Dragana Ivetića, u dogledno vreme odlučivaće apelaciono veće Tribunala.

Mladićevi branioci zatražili su, krajem marta, od Tribunala da generala privremeno pusti na lečenje u Rusiju, zato što mu se, početkom tog meseca, u sudskom pritvoru pogoršalo zdravstveno stanje.

Kako je odbrana tada navela u zahtevu, Ruska Federacija je prihvatila da se pridržava svih uslova koje bi Tribunal propisao, kao i da Mladića vratu u Hag kada bude pozvan.

Ratni komandant Vojske Republike Srpske, general Mladić (75) u pritvoru Tribunala očekuje prvostepenu presudu po optužnici za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH, koji je u šest opština imao razmere genocida; terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.

Odbijajući taj zahtev, raspravno veće predsedavajućeg Alfonsa Orija (Alphons Orie) navelo je da je uzelo u obzir garancije Rusije da bi se pridržavala svih uslova koje bi Tribunal nametnuo za privremeno oslobađanje Mladića i lečenje u Moskvi.

„Veće, medjutim, nije uvereno da bi se optuženi vratio u sedište Tribunala, ukoliko bi bio privremeno oslobodjen“, zato što „se nije dobrovoljno predao Tribunalu, nego je umesto toga 16 godina izbegavao hapšenje“, piše u odluci haškog suda.

Sudije su podsetile i da je Mladić do 2011. živeo kao begunac „uprkos ozbiljnim medicinskim“ problemima, koji ga nisu „sprečavali da nastavi da živi kao begunac“.

Koji su to zdravstveni problemi, redigovano je u verziji odluke za javnost, budući da Tribunal podatke o bolestima optuženih smatra privatnim i poverljivim.

Zbog toga što je Mladić i tokom bekstva bio ozbiljno bolestan, veće je kao „diskreditovan“ odbilo argument odbrane da general, ako bi bio pušten na privremenu slobodu, ne bi zbog narušenog zdravstvenog stanja mogao da ponovo pobegne.

Osvrćući se na trenutno Mladićevo zdravstveno stanje, za koje je odbrana tvrdila da je znatno pogoršano u pritvoru Tribunala, raspravno veće je, na osnovu izveštaja sudskih lekara i nezavisnih specijalista, zaključilo da je generalovo stanje „stabilno, uz rizike koji su opisani kao odgovarajući njegovom dobu i zdravstvenim incidentima u prošlosti, koji su uglavnom poticali iz vremena pre njegovog hapšenja“.

Nalaze srpskih i ruskih lekara i specijalista o Mladićevoj bolesti, na koje se pozivala odbrana, sudije su odbacile, uz obrazloženje da „oni ili nikada nisu lično pregledali optuženog ili su ga videli samo 2015“.

Nasuprot tome, nezavisni specijalisti, koje je angažovao sud, ocenili su, kako piše u odluci, da je Mladićevo lečenje u poslednjih nekoliko godina bilo u skladu sa medjunarodnim standardima.

U vezi sa poslednjim incidentom, koji je Mladić doživeo 3. marta 2017, raspravno veće zaključilo je, takodje, da „nama akutnih medicinskih problema koji su ostali nerazrešeni“.

Sudije su, stoga, utvrdile da Mladićeva odbrana „nije uspela da potkrepi svoju tvrdnju da optuženi nema odgovarajući medicinski tretman u sudskom pritvoru“.

„U skladu sa tim, raspravno veće ostaje uvereno da je zdravstveno stanje optuženog spojivo sa nastavkom pritvora“, zaključak je današnje odluke Haškog tribunala.

Mladićeva odbrana, pozivajući se na svoje medicinske specijaliste, tvrdila je da Mladić u proteklih gotovo šest godina, koliko je u pritvoru u Sheveningenu, nije imao primerenu medicinsku negu i da mu se zbog toga stanje pogoršalo.

Mladić je pre hapšenja, krajem maja 2011, preživeo tri moždana udara, a od tada je nekoliko puta bio prebacivan u hašku bolnicu Bronovo na ispitivanja i lakše intervencije.

U junu 2013, Mladić je u sudnici zahvalio Tribunalu i njegovom medicinskom osoblju što su mu „spasili život“ i „izvukli ga iz groba“.

Po odbrani, medjutim, Mladićevo zdravstveno stanje stalno se pogoršava, a usled rizika od novog moždanog udara ili infarkta, neophodno je bolničko lečenje u jednoj ruskoj bolnici koja je pristala da generala prihvati.

Iz zahteva odbrane proizlazi da je Mladić, početkom marta, ponovo bio prebačen u bolnicu Bronovo.

Mladićevi branioci u zahtevu su upozorili su da je u martu 2006, Tribunal odbacio istovetni zahtev bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, koji je ubrzo preminuo u sudskom pritvoru.

(Beta)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike