Mrkić: Kina odlučna da gaji specijalne veze sa Evropom i SAD

Poste prvog diplomate Kine Vang Jia Evropi koja se završava danas govori da Kina vodi spoljnu politiku shodno svojim procenama i da je odlučna da održava specijalne veze sa Evropom, ocenio je bivši šef srpske diplomatije Ivan Mrkić dodajući da njegovo zalaganje za mirno rešavanje sporova, a naročito protivljenje razdvajanju sveta, može biti podržano od svakog dobronamernog pojedinca.

U autorskom tekstu za Kinesku medijsku grupu (CMG) Mrkić je podsetio da je Vang Ji, član Politbiroa CK KP Kine, načelnik Odeljenja za međunarodne odnose tog istog centralnog komiteta i bivši ministar inostranih poslova posetio Francusku, Italiju i Nemačku gde je učestvovao na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti, a potom Mađarsku i Rusiju. 

„Očigledno je da Kina vodi spoljnu politiku shodno sopstvenim procenama i čini nam se da je tako najbolje. Ceo svet može samo da aplaudira kineskom razvoju posle perioda restrikcija i zatezanja uzrokovanih pandemijom Kovida-19. Dobro je da je NR Kina sa svojim rukovodstvom odlučna da održava specijalne veze sa Evropom, ali i sa SAD, jer time otvara nade da sadašnja kriza u odnosima Zapad-Istok ima mogućnosti obuzdavanja i kanalisanja veza na toj istoj relaciji, kako bi sve strane imale koristi“, ocenio je Mrkić.

On je naveo i da „nije zanemarljivo to što je kancelar Nemačke Olaf Šolc nedavno posetio Kinu sa velikim brojem najmoćnijih privrednika ove zemlje“, kao i da „veoma raduje što je Kina odlučila da uputi Vang Jija u Francusku gde se sreo i sa francuskim predsednikom Makronom, kao i Italiju“.

„Njegov boravak i učešće na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti, a naročito njegov govor, dokaz su nemerljivog značaja koji se pridaje Kini u svetu i Evropi“, dodao je.

Po ocenio Mrkića, Vang Ji je u svom istupanju potvrdio spremnost Kine da svojom otvorenošću, ogromnim tržištem i privrednim zamajcem bude oslonac boljitku najšire međunarodne zajednice, a ne rival SAD.

„Razume se, kineski predstavnik je u Minhenu osudio ponašanje američke administracije u pogledu rušenja kineskog meteorološkog balona vojnim nasilnim sredstvima. Posebno, ako imamo u vidu da je nedavno objavljeno da Kina nije rušila slične američke balone koji su leteli nad kineskom teritorijom (navodno, preko deset njih). Ipak, a to smatramo veoma bitnim, Vang Ji se odvojeno sreo sa državnim sekretarom SAD, Antonijem Blinkenom. Prema medijskim saopštenjima, sastanak je duže potrajao. Radi se o pregovorima održanim na marginama Konferencije, ali o prvom susretu američkih i kineskih zvaničnika otkako su SAD ranije ovog meseca oborile kineski balon kod obala Južne Karoline“, istakao je Mrkić.

Mrkićje naveo da je svima poznato da Kina ima svoje poglede na užasna zbivanja u Ukrajini.
„Uostalom, kao i Srbija. Najgore je nekom zavoditi sankcije. Sami smo osetili dejstvo ovih užasnih mera, pa je prirodno da se, kao i Kina, najoštrije suprotstavljamo uvođenju sankcija bilo kojoj zemlji ili narodu. Smatramo da to najviše pogađa običan svet, to jest, obične ljude. Zato smo odlučno protiv zavođenja sankcija Ruskoj Federaciji“, napisao je bivši ministar spoljnih poslova Srbije.

Na Minhenskoj konferenciji, Van Ji je umnogome odstupao od rečnika većine evropskih govornika. Nema sumnje da se mir u Ukrajini ne može postići dosadašnjim politikama. Najgore je stalno dalje naoružavanje i pogibija stanovništva u toj, ratom razorenoj zemlji. Toga je svesna i Kina, ali i većina sveta. Ostaje nada da će razum prevladati i da će se korenito izmeniti dosadašnja pogibeljna politika, ukazao je Mrkić.

Susret Vang Jija sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom u Jelisejskoj palati protekao je u konstruktivnom i otvorenom razgovoru, naveo je Mrkić i dodao da do tog susreta dolazi u vreme kada Kina tvrdi da nikako ne valjaju zapadni pritisci u vezi trgovine, tehnologije, ljudskih prava i ponavljanja tvrdnji da Kina širi svoj uticaj u Južnom kineskom moru.

„Svega toga su svesni kineski sagovornici. I francuska i kineska strana su se saglasile da ojačaju stratešku komunikaciju, međusobno političko poverenje i da prodube praktičnu saradnju. Pored toga, dogovorile su se da zajednički nastupaju u suočavanju sa svetskim izazovima. U celini, poseta je bila pozitivna i uticaće na odnose Kine sa EU“, ocenio je. 

Takođe, susreti u Italiji sa članovima vlade bili su očigledno plodni i na linijama opšteočekivanih nadanja brojnih posmatrača. Vang Ji je bio primljen i od predsednika Italije, Serđa Matarele, napisoa je Mrkić i podsetio da je u vreme najgoreg buktanja pandemije kovida-19, Kina uputila u Italiju svoj medicinski tim koji je pružio vrlo konkretnu pomoć narodu na Apeninskom poluostrvu, u vreme kada je ta pomoć izostajala sa mnogih drugih strana.

„Izvesno je da ovo ponašanje Kine, kao i njen uvažavani privredni motor, nisu ostali bez rezultata. Važno je da je i posetom Italiji Vang Jija, Kina izrazila spremnost na produbljivanje sveobuhvatne strateške saradnje sa ovom zemljom. Ne treba zaboraviti da je Italija svojevremeno, još u srednjem veku, a verovatno i ranije, bila jedna od glavnih tačaka kineskog ‘puta svile'“, ocenio je autor.

Ostaje činjenica da je trgovinska razmena EU i Kine još uvećana prošle godine. Kina ostaje glavni privredni partner EU(donedavno su to bile SAD), jer razmena dobara u prošloj godini prevazilazi cifru od 600 milijardi evra, pri čemu najveći deo odlazi na Nemačku, kao vodeću privredu EU, naveo je Mrkić.

Uz podsećanje da je „Kina i dalje glavni motor svetskog privrednog razvoja“ i da „podstiče visoko kvalitetan rast proizvodnog sektora“ i da je „obnovila redovne letove sa 58 zemalja“ Mrkić je zaključio da je „kineski stav da je saradnja Kine i SAD u skladu sa interesima oba naroda što je ključna polazna tačka koju svako razume i podržava“.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.