Na današnji dan 10. novembar

1989  –  Počelo je rušenje Berlinskog zida koji je 28 godina bio simbol podele Evrope posle Drugog svetskog rata i ideološko-političke i vojne konfrontacije Istok-Zapad.
1444  –  U bici kod Varne u Bugarskoj snage turskog sultana Murata II pobedile su poljsko-ugarsku vojsku kralja Vladislava III Jagjeloviča (Wladyslaw Jagiello) i erdeljskog vojvode Janoša Hunjadija (Janos Hunyadi), u srpskim narodnim pesmama poznatog kao Sibinjanin Janko. Poljski kralj Vladislav je u toj bici poginuo. To je bio poslednji pokušaj evropskih sila da odbrane Konstantinopolj (Carigrad) od turskog osvajanja.

1493  –  Rođen je švajcarski alhemičar i lekar Teofrast Bombast fon Hohenhajm (Teophrastus Bombastus von Hohenheim), poznat kao Paracelzus (Paracelsus), pisac medicinskih i okultnih dela, koji je odlučujuće doprineo primeni hemije u medicini. Osnivač je jatrohemije, smera u medicini kojim se svi životni procesi i bolesti objašnjavaju hemijskim reakcijama u organizmu.

1759  –  Rođen je nemački pisac Johan Kristof Fridrih fon Šiler (Johann Christoph Friedrich von Schiller), u čijem delu se sa poezijom prožimaju filozofija, istorija i književna teorija. Njegove drame, od kojih su najpoznatije „Razbojnici“, „Don Karlos“ i „Vilhelm Tel“, imale su ogroman uspeh, njegove balade su bile najčitanije pesme u Nemačkoj, a na njegovu odu radosti („An die Freude“) Betoven (Beethoven) je komponovao čuveni završni stav Devete simfonije.

1796  –  Umrla je ruska carica Katarina II Aleksejevna (Katarina Velika). Na presto je došla 1762. posle dvorskog udara u kojem je svrgnut, a potom ubijen njen muž Petar III. Kao pobornik prosvetiteljskih ideja, stekla je veliku popularnost. Uspešno je ratovala protiv Poljske i Turske i proširila teritoriju Rusije. Za vreme njene vladavine ugušen je seljački ustanak pod vodjstvom donskog kozaka Jemeljana Pugačova (1773-75).

1891  –  Umro je francuski pisac Artur Rembo (Arthur Rimbaud) koji je svoja najbolja dela napisao između 17. i 20. godine. Hvaljena preko mere i žestoko osporavana, njegova poezija je uticala na sve poetske pravce 20. veka, a posebno na simboliste i nadrealiste („Pijani brod“, „Iluminacije“, „Boravak u paklu“).

1919  –  Rodjen je ruski inženjer Mihail (Timofejevič) Kalašnjikov, konstruktor automatske puške AK-47 („kalašnjikov“).

1928  –  Regent Japana od 1920. Hirohito krunisan je za cara. Tokom njegove vladavine Japan je napao Kinu 1931. (Mandžurija) i 1937, godine 1936. s Hitlerovom Nemačkom sklopio Antikominternski pakt, a 1940. Trojni savez s Nemačkom i Italijom. Proglasio je kapitulaciju Japana 1945. Na prestolu je ostao do smrti 1989.

1938  –  Umro je državnik i prvi predsednik turske republike Mustafa Kemal-paša, poznat kao Ataturk („otac svih Turaka“). Pod njegovim vodjstvom 1922. zbačen je poslednji sultan Muhamed VI, a 1923. Turska je proglašena republikom.

1963  –  U epidemiji kolere u Indiji i Pakistanu je za nekoliko nedelja umrlo više od 1.500 ljudi.

1975  –  Vlade SFR Jugoslavije i Italije potpisale su Osimski sporazum kojim je regulisana granica izmedju dve zemlje. Ugovorom je regulisan i deo sporne granice od Medje Vasi do zaliva Sveti Jernej, kao i granica u vodama Tršćanskog zaliva.

1982  –  Umro je Leonid (Iljič) Brežnjev, generalni sekretar Komunističke partije i predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR od 1964, kada je smenjen Nikita Hruščov. Zamenio ga je Jurij Andropov.

1989  –  Centralni komitet Komunističke partije Bugarske smenio je Todora Živkova koji je 35 godina bio na čelu partije, a od 1971. i predsednik Državnog saveta. Vodjstvo partije preuzeo je Petar Mladenov. Živkov je potom izbačen iz partije i optužen za korupciju.

1989  –  Počelo je rušenje Berlinskog zida koji je 28 godina bio simbol podele Evrope posle Drugog svetskog rata i ideološko-političke i vojne konfrontacije Istok-Zapad.

1994  –  Irak je priznao Kuvajt kao suverenu državu.

1995  –  Vojne vlasti u Nigeriji su, pod optužbom za ubistvo, obesile aktivistu za prava manjina Kena Saro Vivu (Wiwa) i osam njegovih saradnika.

1997  –  Predsednici Rusije i Kine Boris Jeljcin i Djijang Cemin (Jiang Zemin) potpisali su deklaraciju kojom je okončan dugogodišnji pogranični spor dveju zemalja.

2001  –  Umro je američki pisac Ken Kesi (Kesey) koji je 1962. godine objavio čuveni roman „Let iznad kukavičjeg gnezda“, koji je podržavao pobunu protiv rigidnih autoriteta i inspirisao hipi pokret 1960-tih godina.

2001  –  Članovi Svetske trgovinske organizacije (STO) formalno su prihvatili uslove za ulazak Kine u tu organizaciju.

2003  –  Ministri odbrane SAD i Vijetnama Donald Ramsfeld (Rumsfeld) i Pam Van Tra, sastali su se u Vašingtonu. To je prvi ministarski susret od kraja Vijetnamskog rata 1975. godine.

2003  –  U Londonu je umro Kanan (Canaan) Banana, prvi predsednik nezavisnog Zimbabvea.

2004  –  Vlada Republike Srpske uputila je javno izvinjenje porodicama Bošnjaka stradalim u Srebrenici u julu 1995. godine, konstatujući da se u Srebrenici desio „zločin velikog obima“.

2007  –  Umro je američki pisac Norman Majler (Mailer) dvostruki dobitnik Pulicerove nagrade, koji je skoro sedam decenija dominirao američkom literarnom scenom. Objavio je više od 40 knjiga i eseja, a njegov prvi roman „Goli i mrtvi“ smatra se jednim od najboljih romana o Drugom svetskom ratu, doneo mu mu je slavu odmah po objavljivanju 1948. godine.

2008  –  Umrla je južnoafrička pevačica i svetski simbol borbe protiv aparthejda Mirijam Makeba, poznata kao „Mama Afrika“ i „kraljica afričke muzike“. Gremi nagradu dobila je 1966. za album „An Evening with Belafonte and Makeba“ koji je snimila sa Harijem Belafonteom.

2011  –  U Beogradu je umro pozorišni i filmski velikan, glumac Petar Kralj, dobitnik brojnih priznanja i četiri nagrade za životno delo.

2014  –  Ukupno 80,7 odsto, ili 1,6 miliona Katalonaca izjasnilo se za nezavisnost španske pokrajine Katalonije na neobavezujućem glasanju održanom uprkos protivljenju vlasti u Madridu.

2015  –  Vlada Portugala je podnela ostavku, dve sedmice od formiranja, pošto su poslanici koji se protive oštrim merama štednje odbacili njen četvorogodišnji plan.

2015  –  Preminuo je Helmut Šmit, nemački kancelar od 1974. do 1982. Kao ministar finansija od 1972. do 1974. uveo je mere kojima je učvrstio nemačku marku i ojačao ekonomsku poziciju Nemačke u svetu.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.