Na današnji dan 28. mart

1811  –  Umro je srpski prosvetitelj, pisac, filozof i pedagog Dositej Obradović, prvi srpski ministar prosvete (1811), jedna od najznačajnijih i najuticajnijih ličnosti u Srbiji krajem 18. i početkom 19. veka. Svojim delima propovedao je i branio evropske gradjanske ideje utemeljene na modernim racionalističkim i prosvetiteljskim filozofskim pravcima („Život i priključenija“, „Basne“, „Hristoitija“, „Sovjeti zdravago razuma“, „Sobranije“).

****

1749  –  Rodjen je francuski astronom, matematičar i fizičar Pjer Simon Laplas (Pierre, Laplace). Istakao se radovima na polju nebeske mehanike, a svoju čuvenu hipotezu o nastanku Sunčevog sistema poznatu kao Kant-Laplasova teorija, objavio je 1796.
 
1776  – U Moskvi je osnovan Boljšoj teatar, veliki teatar opere i baleta, po ugledu na Sankt Peterburg u kojem su od četrdesetih godina 18. veka izvodjene operske predstave.

1800  –  Irski parlament je usvojio zakon o ujedinjenju Irske sa Engleskom.
 
1868  –  Rodjen je ruski pisac Maksim Gorki koji se smatra utemeljivačem socijalističkog realizma u ruskoj književnosti. Imao je značajnu ulogu u političkom i kulturnom životu Sovjetske Rusije i 1934. postao je prvi predsednik Sovjetskog udruženja pisaca. Umro je 1936. („Makar Čudra“, „Mati“, „Na dnu“).

1881  –  U Beču je potpisana „Železnička konvencija“ o izgradnji pruge Beograd – Niš. Pruga dužine 243,5 kilometara izgrađena je 1884, a uz finansijsku pomoć stranih konzorcijuma u Srbiji je do 1890. izgradjeno 1.060 kilometara pruge do austrougarske, bugarske i turske granice.

1930  –  Dva najveća turska grada, Konstantinopolj i Angora, dobili su nove nazive – Istanbul i Ankara.

1939  –  Republikanska vojska predala je Madrid snagama generala Franka (Franco), čime je okončan Španski građanski rat. General Franko objavio je 1. aprila kraj rata koji je trajao 986 dana i odneo preko milion ljudskih života.

1941  –  Britanske pomorske snage nanele su u Drugom svetskom ratu teške gubitke italijanskoj mornarici u bici kod rta Matapan.

1941  –  U nastupu depresije izazvane Drugim svetskim ratom, engleska književnica Virdžinija Vulf (Virginia Woolf) izvršila je samoubistvo. Autorka romana „Izlet na svetionik“ i „Gospodja Delovej“ ubraja se medju najznačajnije engleske romanopisce 20. veka.

1942  –  Britanci su iznenadnim napadom mornarice, avijacije i kopnenih snaga uništili francusku luku Sen Nazar, u kojoj su bili usidreni nemački ratni brodovi.

1943  –  U Beverli Hilsu, u Kaliforniji, umro je ruski kompozitor i pijanistički virtuoz Sergej Rahmanjinov, autor čuvenih klavirskih koncerata i „Rapsodije na Paganinijevu temu“. Rođen je u Rusiji 1. aprila 1873, a emigrirao je u SAD 1918.

1945  –  SAD su priznale vladu Demokratske Federativne Jugoslavije.

1969  –  Umro je američki general i državnik Dvajt Dejvid Ajzenhauer (Dwight David Eisenhower), vrhovni komandant savezničkih snaga u Drugom svetskom ratu u Evropi, komandant NATO 1950-52. i predsednik SAD 1953-61.

1970  –  U zemljotresu koji je razorio turski grad Gediz i okolna sela u zapadnoj Anadoliji, poginulo je najmanje 1.100 ljudi.

1973  –  Američki glumac Marlon Brando odbio je da primi Oskara za glavnu ulogu u filmu „Kum“, a na ceremoniju za dodelu nagrade poslao je indijansku glumicu Sačin Litlfeder (Sacheen Littlefeadher) da opiše patnje američkih Indijanaca.

1985 –   Umro je francuski slikar rusko-jevrejskog porekla Mark Šagal (Marc Chagall), koji je, mimo svih likovnih formi i eksperimenata koji su obeležile 20. vek, uspeo da izgradi originalan individualni likovni izraz („Violinist“, „Zaručnici“). Ilustrovao je La Fontenove (Fontaine) basne, Gogoljeve „Mrtve duše“, Bibliju, oslikao svod pariske Opere, sinagogu u Jerusalimu, zgradu UN i uradio vitraže u katedrali u Mecu.

1989  –  U Beogradu su proglašeni amandmani na Ustav Srbije, kojim je pokrajinama oduzeta mogućnost veta na ustavne promene u Srbiji i deo zakonodavne, upravne i sudske funkcije. Revizija republičkog Ustava je na Kosovu propraćena masovnim demonstracijama Albanaca. U sukobima s policijom poginula su 22 demonstranta i dva policajca.

1994  –  Umro je francuski dramski pisac rumunskog porekla Ežen Jonesko (Eugene Ionesco) tvorac „antiteatra“ i jedan od najznačajnijih autora „teatra apsurda“ („Ćelava pevačica“, „Žak ili pokornost“).

2002  –  Umro je čuveni holivudski režiser i scenarista Bili Vajlder (Billy Wilder) dobitnik šest Oskara od 20 nominacija.

2003  –  Na Fruškoj gori (Vojvodina) pronadjeno je telo bivšeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića (otet krajem avgusta 2000). Stabolića su ubili pripadnici Jedinice za specijalne operacije (JSO) MUP-a Srbije, koji su osudjeni na maksimalne kazne zatvora.

2003  –  Sa ostrva Tanegašima Japan je lansirao svoje prve špijunske satelite u kosmos, koji će toj zemlji omogućiti nezavisnost u prikupljanju podataka, uključujući i kretanje severno-korejske vojske. Japan se ranije oslanjao na obaveštajnu službu SAD-a.

2004  –  Umro je poznati britanski glumac, scenarista, pisac, režiser i producent Piter (Peter) Justinov koji je najveći uspeh postigao igrajući u filmovima „Kvo vadis“, „Mi nismo andjeli“. Dobitnik je Oskara za epizodnu ulogu u filmovima „Spartak“ i „Topkapi“.

2005  –  U snažnom zemljotresu koji je pogodio zapadnu obalu indonežanskog ostrva Sumatra poginulo je preko 1.000 ljudi.

2006  –  Umro je Aleksandar Saša Nenadović, novinar, glavni i odgovorni urednik i dopisnik Politike iz SAD i Velike Britanije. U novinarstvu je proveo više od pola veka, bio specijalni izveštač iz mnogih zemalja i saradnik NIN-a, Borbe, Naše borbe, Danasa i Republike. Bio je jedan od osnivača novinske agencije Beta i Foruma za međunarodne odnose, pri Evropskom pokretu u Srbiji.

2009  –  Umro je ugledni filmski kritičar, teoretičar i istoričar Ranko Munitić. Bio je i filmski scenarista, publicista i jedan od najboljih poznavalaca stripa i animacije u bivšoj Jugoslaviji. Autor je niza knjiga i publikacija, medju kojima su „Filmski neprijatelji“ i „Filmski prijatelji“, „Pola veka filmske animacije u Srbiji“, „O animaciji“, „O dokumentarnom filmu“.

2013  –  Poglavar Rimokatoličke crkve papa Franja na Veliki četvrtak uoči Uskrsa oprao je noge pritvorenicima – maloletnicima u Rimu, kao što je to godinama unazad radio u Argentini. Obredu u zatvoru Kazal del Marmo prisustvovale su i dve maloletnice, što predstavlja prvo papsko obeležavanje Velikog četvrtka uz učešće žena.

2017 – Američki Senat ratifikovao je  protokol o pristupanju Crne Gore NATO-u.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.