Na proleće sporazum 18 opština i gradova sliva Z. Morave

BEOGRAD – Sporazum između 18 opština i gradova sliva Zapadne Morave biće potpisan na proleće sledeće godine radi udruživanja finansijskih i administrativnih kapaciteta, a u cilju rešavanja zajedničkih problema i zaštite od elementarnih nepogoda, izjavio je danas ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić.

Kako je rekao, na taj način će oko 20.000 ljudi biti obučeno i spremno da reaguje u slučaju elementarnih nepogoda.

„Hvala Kraljevu na prvoj inicijativi o udruživanju koja se proširila na mnoge. Ovo je jako važno sa aspekta da se ne prepoznaju samo administrativne granice, već i one prirodne. Sporazum će obezbediti i službu na ovom nivou koja će se baviti raznim pitanjima, pa i obezbeđivanjem civilne zaštite, što je korak dalje u ovoj oblasti“, rekao je Ružić na konferenciji „Udruživanje gradova i opština u slivove kroz primenu Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama“.

Ministar je istakao da jedino udružene opštine mogu efikasnije da rade na jačanju sopstvene otpornosti i zahvalio je SKGO-u na podršci takav mehanizam uvrsti i u poslednje izmene Zakona o lokalnoj samoupravi koje se odnose na smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama.

„Na ovaj način će se pronaći rešenje za takve situacije vezane za nedostatak ljudskih i finansijskih kapaciteta, a sa druge strane obezbediće se održivi razvoj lokalnih samouprava“, naveo je Ružić.

Dodao je da će Nacionalna akademija za javnu upravu imati važnu ulogu u obukama i akreditaciji službenika za obuke za poslove smanjenja rizika i civilne zaštite.

Pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Predrag Marić podržao je udruživanje lokalnih samouprava i apelovao na gradonačelnike i predsednike opština da rade na jačanju sopstvenih kapaciteta kako bi u svojim sredinama, kaže, zaštitili ljude i materijalna dobra od prirodnih i drugih opasnosti.

Ukazao je da je neophodno unaprediti kapacitete na nacionalnom i lokalnom nivou za preduzimanje preventivnih mera i adekvatno reagovanje u vanrednim situacijama kako bi se pravovremeno i efikasno pružila pomoć ugroženima.

On je naveo da se sistem reagovanja na vanredne situacije našao pred velikim izazovima tokom majskih poplava 2014. u kojima je bilo ugroženo više od 1,6 miliona ljudi u više desetina opština, dok je ukupna šteta od poplava iznosila 1,7 milijardi evra.

Podsetio je da je oblast upravljanja vanrednim situacijama do tada bila uređena zakonom iz 2009.godine, a da se 2014. ukazala potreba za izradom novog, sistemskog Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama.

„Ovaj zakon daje lokalnim samoupravama mogućnost punog učešća u prevenciji katastrofa u smislu donošenja određenih planskih dokumenata, kao i potrebu formiranja opštinskih i gradskih štabova za vanredne situacije“, naveo je Marić.

Istakao je da je spremnost lokalnih samouprava da blagovremeno reaguju u slučaju prirodnih nepogoda i katastrofa od ključnog značaja, te da novi zakon daje mogućnost lokalnim samoupravana da se udružuju i sarađuju, razmenjuju iskustva, planiraju i preduzimaju mere i aktivnosti na smanjenju zajedničkih rizika od katastrofa.

Direktor vladine Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Marko Blagojević ocenio je udruživanje gradova i opština po pripadnosti slivovima važno kako bi se ojačali kapaciteti lokalnih samouprava i rizik od katastrofa tokom vremena sveo na razumnu meru.

Blagojević je naveo da se infrastrukturu na vodotokovima I i II reda ulaže više nego ranije, ali je naznačio potrebu za uspostavljanjem sistema spreman da reaguje na odgovarajući način u vanrednim situacijama

„Tu je saradnja sa lokalnim samoupravama od presudnog značaja i njihova uloga se u celom ovom sistemu se podiže na novi nivo“, rekao je Blagojević.

Dodao je da je usvajanje novog Zakona kruna trogodišnjih napora u procesu koji je, kaže, počeo nedugo nakon poplava iz 2014. usvajanjem Nacionalnog programa za upravljanje rizicima od elementarnih nepogoda.

„Tada je bilo jasno da to nisu bile poslednje elementarne nepogode kojima će Srbija biti izložena. Suočeni smo sa sve češćim i intenzivnijim padavinama i to se neće menjati“, upozorio je Blagojević.

Generalni sekretar SKGO Đorđe Staničić kazao je da su do sada potpisivani protokoli o udruživanju opština i gradova u slivove, a da je namera da se ubuduće potpisuju sporazumi usklađeni sa zakonom.

Naveo je da su nakon tzv. Kraljevačkog protokola iz februara 2017.godine potpisani i protokoli za dva sliva za Veliku Moravu i za sliv gornjeg Dunava, odnosno banatske vodotoke.

Kako je rekao, u planu je da se do kraja godine potpiše i protokol za sliv Drine, a početkom sledeće godine za Dunav, bački vodotoci, te za sliv Južne Morave.

„Za nas je važno šsto je veliki lokalnih samouprava iz susednih zemalja prihvatilo ovu našu inicijativu i verujemo da ćemo uspostaviti dobru saradnju sa BiH, odnosno Republikom Srpskom, i da će to biti dobar primer da kao što opštinske granice ne mogu biti prepreka prirodnoj katastrofi, tako ne mogu biti ni državne“, rekao je Staničić.

Konferenciju „Udruživanje gradova i opština u slivove kroz primenu Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama“ organizovala je Stalna konferencija gradova i opština.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike