najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

U trendu

Odbrana Simatovića: Svedok neprovereno o SDB Srbije u Hrvatskoj 1991.

Odbrana Franka Simatovića-Frenkija dokazivala je danas, na ponovljenom haškom procesu, da je iskaz prvog svedoka optužbe RFJ-153 o delovanju Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije u Hrvatskoj 1991. zasnovan na neproverenim i nepotpunim informacijama.

Svedok – tadašnji pripadnik savezne, jugoslovenske, SDB, koji je u to vreme bio na poprištu zbivanja – delimično se, tokom unakrsnog ispitivanja, složio sa Simatovićevim braniocem. Nije, medjutim, odustao od svedočenja da je SDB Srbije bila akter ratnih zbivanja u Kninskoj Krajini, istočnoj Slavoniji i Baranji.

Bivši šef SDB Srbije Jovica Stanišić (66) i njegov pomoćnik Franko Simatović-Frenki (67) optuženi su za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-95.

Četiri tačke optužnice terete ih za zločine protiv čovečnosti, a jedna za kršenje zakona i običaja ratovanja.

Po optužnici, Simatović i Stanišić bili su učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana s velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije. Na čelu zločinačkog udruženja bio je, tvrde tužioci, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.

U osvrtu na svedokovu izjavu da su u Baranji u jesen 1991. delovale srpske paravojske poput „Frenkijevaca“ i „Arkanovaca“, koji su po optužnici bili pod kontrolom SDB Srbije, branilac Vladimir Petrović tvrdio je da „Beli orlovi“ nisu bili formacija Srpskog pokreta obnove (SPO) Vuka Draškovića, kako je RFJ-153 izjavio.

„Ja sam tako čuo“, odgovorio je svedok, dodajući i da „nije čuo“ da je, po tvrdnji odbrane, osnivač „Belih orlova“ bio beogradski režiser Dragoslav Bokan.

Simatovićev advokat kazao je da je, po svedokovoj izjavi, medju „Belim orlovima“ u Belom Manastiru oktobra 1991. bio i član SPO Djordje Božović-Giška, koji je „bio ubijen sredinom septembra u Lici u nije mogao da bude tu“.

RFJ-153 uzvratio je da je to „saznao pre mesec dana“.

Svedok je kao tačnu prihvatio sugestiju branioca Petrovića da su se „tim krajevima kretali razni ljudi za koje se nije znalo ni ko su, ni šta su, ni ko ih je poslao, ni za koga, ni protiv koga rade“.

Iskaz svedoka da su tada u Belom Manastiru srpski snajperisti ubijali ljude na ulicama, Simatovićev advokat je označio kao protivrečnu tvrdnji samog RFJ-153 da su iz grada već bile isterane hrvatske snage.

Svedok je, medjutim, ostao pri izjavi da je bio očevidac jednog takvog ubistva.

Izjavu svedoka da je u maju 1991. SDB Srbije u Kninu obučavao tamošnje srpske snage, odbrana je nastojala da prikaže u kontekstu napora Hrvatske da se otcepi od SFRJ.

Osim što se složio da je tim težnjama bio ugrožen ustavni poredak savezne države, RFJ-153 rekao je da nije znao da je na dan kada je stigao u Knin, 15. maja 1991, bio održan referendum o nezavisnosti Hrvatske. Nije se „mogao setiti“ ni šta je „balvan revolucija“.

Prihvatajući sugestiju Simatovićevog branioca da su se u to vreme, u zemlju vraćali „ustaški i četnički emigranti“, svedok je rekao da su se ustaški emigranti „uključili u redovne hrvatske snage“.

„Poznati četnički vojvoda, pop (Momčilo) Djujić boravio je na području Kninske Krajine“, posvedočio je RFJ-153.

Od kraja Drugog svetskog rata, kada je pobegao u SAD, do svoje smrti 1999. Momčilo Djujić nije se vraćao na teritoriju SFRJ, u kojoj je smatran ratnim zločincem.

Sudjenje Stanišiću i Simatoviću biće nastavljeno sutra, iskazom drugog svedoka optužbe.

Posle prvog sudjenja, prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je 29. maja 2013. Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.

Medjutim, apelaciono veće Tribunala usvojilo je 15. decembra 2015. ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobadjajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.

(Beta)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike