Orhan Dragaš: Rizična odluka EU, Balkan i dalje ima evropsku šansu

Odbijanje Evropske unije da otvori pristupne predgovore sa Albanijom i Severnom Makedonijom odnosi se samo na te dve države, imaće posledice samo po njih i ne treba tu odluku projektovati na preostale balkanske države, ocenio je direktor beogradskog Medjunarodnog instituta za bezbednost Orhan Dragaš.
 
„Francuski predsednik (Emanuel Makron) mogao je da progleda kroz prste i pusti dve male zemlje u novi krug evro-integracija. Medjutim, Makron pokazuje da ne odustaje od svoje ideje da transformiše Uniju u zajednicu sa tri zone i da, pri tome, bude lider te nove arhitekture. Dok se to ne desi, ne samo da neće biti novih članica Unije, već ni prelaženja na više nivoe integracije – glavna je poruka francuskog veta“, ocenio je Dragaš u autorskom tekstu za današnji „Blic“.

Prema njegovoj oceni, Nemačka nije mogla da parira francuskom stavu, iako je pokušala, ali to  svedoči o „umornom liderstvu“ Angele Merkel i „posledicama njene iscrpljenosti unutrašnjim političkim i ekonomskim previranjima na dosadašnje liderstvo Unijom“.

„Ako je Nemačka bila glavni pokrovitelj velikog širenja Unije na istok 2004. godine i tada pokazivala svoju punu snagu, Francuska i njen lider sada nastoje da preuzmu to vođstvo i da preoblikuju EU. Pitanje je – po koju cenu“, napisao je Dragaš, koji je i autor knjige „Dva lica globalizacije – istina i obmane“.

On je ocenio da se Makronu ne mogu osporiti namere da očuva i ojača EU tako što će da je reformiše, ali je dodao da ovaj proces „nosi rizik da preraste u sopstvenu suprotnost – u dezintegraciju“, jer upravo to „priželjkuju Moskva i njeni anti-EU populistički partneri širom Evrope“.

„Makronova blokada prema Severnoj Makedoniji i Albaniji je muzika za uši Vladimira Putina, koji ne žali truda i novca da ubedi Evropljane da Unija nema budućnost. Što se tiče dve balkanske zemlje, ostvario je taj cilj besplatno“, ocenio je Dragaš.

On je dodao da Albanija i Severna Makedonija, jesu izneverene od EU, da je osećaj nepravde težak, zbog čega je odluka evropskih lidera veoma rizična i s pravom se upozorava da anti-evropske, nacionalističke politike na Balkanu ovim dobijaju krila.

„Medjutim, mnogo je izvesnije da će zluradost balkanskih protivnika Evrope biti kratkog daha, baš kao i seirenje njihovih prijatelja iz Moskve. Mora se imati u vidu da su slučajevi Albanije i Severne Makedonije dospeli na briselski sto u trenutku kada za tim stolom vlada metež, opsednutost Bregzitom, kao i nepostojanjem funkcionalne evropske vlade, koja bi bila u stanju da poveže konce“, dodao je Dragaš.

Prema njegovim rečima, konsolidovanje evropskih institucija do kraja godine, uz očekivani napredak u razrešavanju pitanja Kosova i Metohije, mogli bi da vrate Evropsku uniju na Balkan u punoj snazi, a samim tim i da zaustavi sasvim realno otvaranje regiona za ne-evropske uticaje, pre svega Rusije i Kine.

„Zato je pred Balkanom rizičan, ali nimalo beznadežan period u kojem će biti testirana stvarna spremnost njegovih lidera da ostanu na evropskom putu, ali i evropskih vođa da ih na tom putu podrže“, naveo je Dragaš.

On ocenjuje da je za države Balkana EU jedina dugoročna i strateška opcija, koja im pruža nadu u ekonomski i društveni prosperitet, a da je alternativa „haotična, iako sasvim predvidiva – zapušten, ekonomski izolovan i bezbednosno rizičan prostor, prepušten lokalnim političkim bogovima, ogrezlim u korupciju i ratni profit, ali veoma spremnim da se medjusobno podržavaju, hraneći jedan drugog ksenofobijom i nacionalizmom“.

„Sadašnji lideri na Balkanu demonstriraju da ne žele povratak u takvu prošlost, već biraju Evropu, iako njihove države to čine možda sporije i manje odlučno nego što bi trebalo i što se očekuje. Pitanje je – da li Evropa to dovoljno prepoznaje i da li je odlučna da ih u tome podrži, ili će prihvatiti rizik nove balkanske neizvesnosti“, ocenio je Dragaš.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.