Papir je prljav, al‘ ja sam čist: Specijalan metod pritiska Amerike protiv Srbije

Non-pejper diplomatija je izum velikih sila u odnosima sa slabijim. Cilj im je da saopšte zahteve, a da druga strana ne može da se brani citirajući te zahteve pošto papir nije zvaničan. Na udaru tih ucena je i Beograd.

Sjedinjene Američke Države i zapadne zemlje dostavile su plan rešenja kosovskog problema predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, piše dnevnik „Blic“ i navodi da je plan bolji po Srbiju od svih ranijih, ali da i dalje nije prihvatljiv za Vučića.

Slučajevi takvih ponuda, takozvanih non-pejpera, nisu novost kad su u pitanju političke prilike vezane za Srbiju. Ugovaraju se zvanični sastanci, diplomatski forumi, okrugli stolovi, pregovori, diplomatski susreti, ali se često čuje da prave ponude dolaze van tih sastanaka i da se tako i dogovaraju prava rešenja.

Imperijastički metod pregovora

Non-pejper diplomatija je novijeg datuma u odnosu na klasične diplomatske metode, pojašnjava za Sputnjik bivši diplomata Živadin Jovanović i predstavlja metod anglosanksonske i angloameričke diplomatije čija je osnovna karakteristika neformalnost i otvorenost.

„To praktično znači da velike sile prema pravilu saopštavaju svoje zahteve, ocene i stavove usmeno u ministarstvima spoljnih poslova druge zemlje, ali istovremeno o tim stavovima koji su usmeno saopšteni, ostavljaju i non-pejper — to je ’ne-papir‘, koji jeste papir. On sadrži, crno na belo, sva očekivanja i sve zahteve prema pravilu koje postavlja neka velika sila nekoj slabijoj sili, odnosno zemlji manje moći“, precizira Jovanović za Sputnjik.

To omogućuje jasnoću komuniciranja, ali i da taj diplomata „štedi“ zemlju inicijatorai štiti veliku silu da se na takav nepostojeći papir ne može pozivati i da se taj papir ne može citirati.

„To je u stvari proizvod velikih sila u njihovim odnosima sa slabijim zemljama i to je u suštini, rekao bih, jedan imperijalistički metod. Da saopštim šta od tebe tražim, a da ti ne možeš ničim da se braniš citirajući moje zahteve ili tekst koji ti je predat“, konkretan je Jovanović.

Komentator Željko Cvijanović kaže za Sputnjik da je za pojam „non-pejper“ njegova generacija čula 2001, kad je iz Vašingtona stigao non-pejper za Vojislava Koštunicu i Zorana Đinđića, predsednika Jugoslavije i premijera Srbije u to vreme, da bivši predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević mora do 31. marta te godine da bude uhapšen.

„Bilo je tu još, koliko se sećam, 13 njihovih zahteva, ali smo tada shvatili da je reč o prljavim pregovorima čistih ruku. Naime, ja vam dajem ono što očekujem od vas, to što zahtevam je često vrlo ponižavajuće i odvratno, ali to je non-pejper, ja sam potpuno čist“, napominje Cvijanović za Sputnjik.

Dakle, ako vi pokušate da se pozovete na taj papir, precizira dalje taj komentator, ja vrlo lako dokazujem da tog papira nema.

„Non-pejper je, iako to nije njegova isključiva karakteristika u diplomatiji, postao jedno od specijalizovanih metoda pregovora velikih sa malima. Posle tog non-pejpera 2001, bog zna koliko je bilo onih za koje znamo, a ko zna koliko je još onih za koje ne znamo“, ističe Cvijanović.

Javnost, dobar način odbrane

To je u jednom momentu postao dominantan način pregovora, konstatuje on, gde zahtevi nisu formalizovani i onda se vama čak omogućava da sa svojim biračima pričate na jedan način, pa da kažete i Kosovo i Evropska unija, a zapravo sve vreme na non-pejperu piše ili Kosovo ili Evropska unija.

„U svakom saobraćaju jačeg i slabijeg, mislim da mali, odnosno slabiji, ako je zaista rešen da se brani, mora da pozove javnost kao svog saveznika. Ako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić zaista dobio taj non-pejper, smatram da bi trebalo do kraja javnosti da predstavi šta se od njega i Srbije zahteva i na koji način on misli da se tome ili odupre il ne odupre“, sugeriše Cvijanović.

Smatram da je ovde sad prostor za taktiziranje jako smanjen, naglašava Cvijanović za Sputnjik, a dalje traženje prostora za taktiziranje može nas uvesti u vrlo mirne vode, ali nakon što angažujemo domaću javnost.

„Pazite, ovo je vrlo drzak non-pejper. On vam daje sada rezultate pregovora koje vi tek treba da vodite sa Albancima. Daje vam na potpis završni dokument, a pregovori još nisu ni počeli. Sa time bih upoznao i svetsku javnost i Ujedinjene nacije, da se ljudi izjasne, šta je to, na koji način se danas razgovara u svetskoj politici“, kategoričan je Cvijanović.

Ne treba tu biti idealista, rezonuje Cvijanović, to ne znači da će oni dići ruke od Kosova posle toga, ali će značiti da je naša istinska borba počela.

(Sputnjik)

3 komentara
  1. Balkan

    Kao sto je receno sve otvoreno, bez uvijanja i objasnjavanja, znamo dobro da citamo i procitamo, pa onda na referendum i da kazemo sta narod hoce, dosta igranja macke i misa, dosta je sargarepa i obecanja, nas interes je najvazniji. Rekoh u jednom komentaru na opasku da se radi uzmi obavezno ako ne uzmes beri kozu na siljak, sto me podsetilo na Rambuje, e pa ako je za vajdu dosta je. Malo se klima promenila od Rambujea ima i novih igraca. Sa druge strane davanjem i postupanjem po nalogu kvinte, mozemo da zaboravimo EU jer nas nece primiti a ni sargarepe vise nuditi. Cilj su postigli a to je bilo vazno. Kao sto rekoh referendum i sve vratiti u SBUN i rezoluciju 1244, pa ako ne moze tako onda UN ne treba ni da postoje jer neki inace rade sve mimo UN, cini mi se ako me secanje sluzi tako je bilo i sa prethodnicom UN kada je sve zbog Hitlera palo u vodu a sada zbog Amerike, pa i nema neke velike razlike kada se malo analizira, samo sto je sada suptilnije.

  2. Anonimni

    SAD daju Srbiji non-pejper a Vucic to isto radi narodu Srbije. Ni po cemu se ne razlikuju .

  3. Miron

    Tipično anglo-američko „poštenje“

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike