Poverenik: Ne uvoditi kamere za nadzor u Srbiji bez javne rasprave i mimo zakona

Poverenik Srbije za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Milan Marinović, ocenio je govoreći za agenciju Beta o potencijalnom uvodjenju kamera sa softverom za prepoznavanje lica u Beogradu, da je potrebno prvo da se donese zakon o obradi biometrijskih podataka ili zakon o video-nadzoru, kojim bi se sistematizovali svi vidovi video-nadzora uključujući i biometrijski.

Po podacima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) kojima raspolaže Poverenik, u Beogradu se planira postavljanje 8.100 kamera – medju kojima i biometrijskih, a policija je kupila i mobilne: za vozila i kamere koje bi policajci nosili na uniformama.

„Činjenica je da je to jako invanzivna i oštra mera za praćenje bezbednosti i kontrolu ponašanja na javnom mestu. Neki gradjani se opredeljuju za bezbednost, a neki za zaštitu svojih podataka. Ali, u svakoj situaciji kada se može primenom blažih mera kontrolisati bezbednosna situacija, onda ne treba uvoditi strože“, kazao je Marinović.

Naveo je da Srbija nije prva došla na ideju da uvede kamere za prepoznavanje lica, da je ideja tek u fazi razmatranja i da se njena realizacija planira, ukoliko se svi uslovi ostvare, krajem 2021. godine.

Naglasio je da je prethodno potrebno sprovesti javnu raspravu o tome – da se čuju argumenti obe strane.

Istakao je da će on, kao poverenik za zaštitu podataka o ličnosti, uvek podržati argumente protiv, ali da ipak ne može da spori primere u svetu gde je takav vid nadzora pomogao u sprečavanju krivičnih dela i nalažanju nestalih lica.

Marinović je rekao da je potrebno preduzeti sve mere zaštite podataka ukoliko se uvede biometrijski nadzor – da se zna svrha prikupljanja i držanja podataka, da prostor koji se snima bude obeležen, da postoji način da se gradjani obrate nadležnima kako bi izvršili uvid, da se zna kako se podaci čuvaju i koliko dugo, kao i ko sve ima pristup njima.

Institucija Poverenika ove godine je u Mišljenju koje je uputila MUP-u konstatovala da „nije obezbedjen odgovarajući pravni osnov za nameravanu obradu biometrijskih podataka u cilju jedinstvene identifikacije lica upotrebom sistema za video-nadzor“, podsetio je Marinović.

„Dali smo mišljenje da u ovom trenutku ne postoje zakonske mogućnosti da se to sprovede zato što ne zakonom nije regulisana obrada biometrijskih podataka“, kazao je Marinović.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.