U trendu

Priština ima jake razloge da slavi NATO: Bombardovanje otvorilo vrata za „Veliku Albaniju“

NATO direktno učestvuje i podržava stvaranje „Velike Albanije“, zato što računaju da je to država koja će se apsolutno povinovati ovom vojnom savezu. To će im biti platforma za neke buduće eventualne operacije prema Istoku, komentariše bivši oficir KOS-a Ljuban Karan povodom odluke Hašima Tačija da proglasi godinu Alijanse na Kosovu.

Predsednik takozvane države Kosovo Hašim Tači rešio je da 2019. godina bude „godina NATO-a na Kosovu“. Ovu odluku odmah je pozdravio albanski premijer Edi Rama, uz komentar da se ove godine navršava 20 godina od „istorijske intervencije“ Alijanse na Kosovu, ali i da Albanija slavi 10 godina članstva u NATO-u.

Rama je dodao i da će otvaranje granice po principu „Šengena“ između Albanije i Kosova biti vrhunac obeležavanja godine NATO-a.

Da li je bombardovanje 1999. godine bio čin NATO-a koji je otvorio vrata „Velikoj Albaniji“? I da li je NATO taj cilj ostvario?

Ljuban Karan, bivši potpukovnik KOS-a, kaže za Sputnjik da Albanci imaju jake razloge da slave NATO i da mu zahvaljuju, jer su im omogućili da dobiju i ostvare ciljeve koji nisu sastavni deo Rezolucije 1244, niti Kumanovskog sporazuma.

„Sve dosadašnje međunarodne misije pod okriljem Ujedinjenih nacija zloupotrebljene su protiv srpskog korpusa. To se dešava na Kosovu, gde se Rezolucija 1244 tumači tako da je svaki akt koji je do sada donet, a ticao se uspostavljanja mira ili normalnih odnosa između srpskog življa i njegovih neprijatelja, uvek bio na štetu srpskog naroda“, kaže Karan.

U tu štetu, dodaje naš sagovornik, spada niz aktivnosti, a među poslednjima je formiranje vojske Kosova, uz pomoć NATO misije na Kosovu – Kfora. Ako tome dodamo i najavljeno ukidanje granica između Kosova i Albanije stvari su jasne, kaže Karan i dodaje:

„NATO direktno učestvuje i podržava stvaranje ’Velike Albanije‘, zato što računaju da je to država koja će biti apsolutno naklonjena i poslušna ovom vojnom savezu, da će to biti država preko koje mogu da ostvare sve svoje buduće planove i ciljeve. To će im biti platforma za neke buduće ciljeve i akcije i eventualne operacije prema Istoku, to jest, prema ruskim granicama.“

Naš sagovornik smatra da su se vekovna albanska težnja za ujedinjenjem i potreba Zapada i NATO-a poklopile, što ih dovodi u položaj da imaju zajednički cilj.

„NATO, Amerika i Velika Britanija pokušavaju da ostvare interese na tuđi račun. Da bi oni mogli dugoročno da se osećaju stabilno i sigurno i da im ’Velika Albanija‘ bude ozbiljan oslonac, moraju usput da ostvare i albanske želje. U tom smislu ovde su se preklopili sa interesima, i to na račun Srbije i srpskog naroda. Očevidno je da se taj plan ostvaruje“, napominje Karan.

Tači se, inače, zahvalio državama članicama koje su učestvovale u NATO bombardovanju SRJ, odnosno, kako piše na njegovom zvaničnom sajtu, „humanitarnoj intervenciji NATO-a na Kosovu“.

Podsetimo, u NATO bombardovanju SRJ koje je počelo 24. marta 1999. poginulo je između 1.200 i 1.500 osoba, a oko 6.000 je povređeno. U napadima koji su bez prekida trajali 78 dana teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve i manastiri.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar