Pšenicom u Srbiji zasejano 430.000 hektara, a neophodno 500.000

U Srbiji je pšenicom jesenas zasejano 430.000 hektara, a treba bar 500.000, rekao je danas stručni saradnik firme „Best Seed Producer“ (BSP) Miroslav Malešević.

Rekao je da su „mnogi odustali od setve zbog visokih troškova i niske cene pšenice prosečnog kvaliteta, a da malo ima roda koji je vrhunskog kvaliteta i košta više od 20 dinara po kilogramu“.

Malešević je rekao da je pšenica nikla i da je čak možda malo bujnija nego što bi bilo poželjno.

Direktor poslovnog uduženja „Žita Srbije“ Miroslav Malešević rekao je da još nema preciznih podata, a procena je da je zasejano više od 400.000 hektara, a setva će trajati do novembra.

„U Srbija se u poslednjih sedam godina pšenica seje na 550.000 do 650.000 hektara. Pšenica je u dobrom stanju i do sada je nikla na oko 50 odsto zasejanih površina, a prošle godine u ovo vreme na svega pet odsto“, rekao je Saković.

Setva još traje u centralnoj Srbiji od Kragujevca do Prokuplja gde je vladala ekstremna suša.
Saković je rekao da je teško reći šta je optimalni rok za setvu, ali da to nije 31. oktobar jer je taj rok utvrdjen ranije, dok se sada seju drugačije, savremenije sorte.
„Poslednjih godina pšenica se seje u oktobru i novembru, retko u decembru“, kazao je Saković.
Proizvodjači su, po njegovim rečima, upotrebili 50 odsto „deklarisanog semena“ i neće odustati od sejanja jeftinijeg, „merkantilnog žita“ koje daje slabiji prinos. Tako će biti „sve dok se ne nadju podsticajna sredstva za proizvodjače“ da bi sejali kvalitetniju, mada skuplju semensku pšenicu koja daje veći rod.

Saković je rekao da proizvodjači u Srbiji ne treba da očekuju značajno poskupljenje pšenice jer je šest od poslednjih sedam godina u svetu bilo rekordno po proizvodnji te žitarice.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.