Rejnders: Integracija na Zapadnom Balkanu važna za napredak na putu ka EU

Ministar spoljnih poslova Belgije Didije Rejnders (Didier Reynders) izjavio je da regionalna integracija na Zapadnom Balkanu nije zamena za proširenje EU već komplementaran proces koji treba da olakša ispunjenje tog cilja.

„Napredak u političkoj i ekonomskoj saradnji zapadnobalkanske šestorke direktno doprinosi pripremi tih zemalja za pristupanje EU, kako u smislu unapredjenja političkih bilateralnih odnosa tako i za postepeno prilagodjavanje privreda perspektivi unutrašnjeg tržišta EU“, rekao je Rejnders u intervjuu agenciji Beta uoči sutrašnje posete Beogradu.

Pored približavanja EU i saradnje u regionu jedna od važnih tema njegovih razgovora biće i dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Rejnders je rekao da želi „pažljivo da sasluša procenu Srbije“, jer je „svestan da je to pitanje od ključnog značaja za Srbiju i za region“.

Na pitanje može li proces evrointegracije Srbije da bude brži, Rejnders je rekao da „ulazak u EU i postajanje njenim aktivnim članom može biti samo postepno“ i da zavisi od ispunjavanja merila postavljenih pregovaračkim poglavljima.

„Integracija Srbije u EU treba pre svega da bude kvalitativno trajna što podrazumeva efikasno preuzimanje i primenu obimne pravne tekovine EU… gradjene tokom 60 godina… Temelj budućih proširenja EU čine vladavina prava i temeljna prava, kao ključne vrednosti na kojima počiva. Ako Srbija želi da napreduje moraće da ispuni merila postavljena (pregovaračkim) poglavljima“, rekao je Rejnders.

Govoreći o izazovima sa kojima se Srbija suočava na putu ka EU, Rejnders je rekao da mu je „drago što vidi“ da se „veliki ekonomski izazovi kao što su strukturni budžetski deficit, državna preduzeća gubitaši i reforma javne uprave rešavaju na organizovan i održiv način“, ali je dodao da „okosnicu svake zdrave ekonomije čine mala i srednja preduzeća“ kojima treba pomoći da se suoče sa tržištem na kojem često ne vladaju fer uslovi.

To je, dodao je belgijski ministar, „direktno povezano sa još jednim velikim zadatkom – efikasnom primenom i poštovanjem vladavine prava“, jer je malo verovatno da će biti ulaganja tamo gde nema vladavine prava.

Rejnders je kao „drugi mega-izazov“ naveo regionalnu ekonomsku integraciju Zapadnog Balkana“.

„Strateški cilj je veća ekonomska integracija kroz lakši protok kapitala, ljudi, roba i usluga unutar regiona i izmedju regiona i EU, uključujući i bolju vladavinu, bolje funkcionisanje vladavine prava i povećanu bezbednost. Ključne reči su veštine, povezanost, konkurentnost i pristup širem tržištu pod fer uslovima bez obeshrabrujuće birokratije i protekcionizma“, rekao je Rejnders.

Rejnders je dodao da će „kao naredni korak u tom nastojanju“, nakon nedavnog sastanka u Sarajevu, u Trstu 12. jula biti održan samit zapadnobalkanske šestorke naglasivši da taj proces „ne treba shvatati kao alternativu proširenju (EU) već kao proces regionalne integracije koji je komplementaran pristupanju“.

U kontekstu regionalne integracije i pomirenja Rejnders je rekao i da je „važno nastaviti ulaganje u dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine uz posredovanje EU“.

„Mi vrlo pažljivo pratimo napore koje Srbija preduzima kako bi se postepeno približavala velikoj pravnoj tekovini EU. Kao zemlja osnivač (EU), ne zalažemo se samo za princip striktnog i fer uslovaljavanja već smo uvek otvoreni za raspravu sa pregovaračkim timom o tome koji su najbolji načini da se ostvari napredak na svakom polju i u svakom poglavlju“, rekao je on.

Na pitanje o tome da li EU ima plan kako da se suprotstavi rastućem uticaju Moskve i ruskih državnih medija u Srbiji i na Zapadnom Balkanu, o čemu otvoreno govore evropski i američki zvaničnici, Rejnders je rekao da bi EU „veoma volela da može na Rusiju da gleda kao na strateškog partnera sa kojim bi blisko saradjivala“, ali da su „dogadjaji u istočnoj Ukrajini i jednostrana ruska aneksija Krima 2014. izazvali krizu poverenja u širem regionu OEBS-a“.

On je rekao da EU nijednu zemlju ne prisiljava da postane njena članica, ali da onima koje to žele, kao što je na primer Srbija ili bilo koja druga zemlja na Zapadnom Balkanu, pokušava da pomogne da ostvare zacrtani cilj kroz podršku primeni vrednosti i pravne tekovine EU.

Rejnders je rekao da napore u suprotstavljanju negativnom narativu o EU i daljem promovisanju vrednosti i ambicija EU kao mirovnog projekta moraju preduzimati i EU i zemlje kandidati, a da je najbolji način za to da se pokaže dodatna vrednost članstva kroz opipljive i konkretne koristi koje od toga imaju gradjani.

„Dakle – da, možemo se takmičiti sa drugim (ruskim) medijima, ako hoćete, mnoštvom rezultata koje ćemo pokazati. Ali, kao što rekoh, mnogo radije bismo saradjivali i zajedno sa našim saveznicima nastavićemo da stremimo dijalogu i partnerstvu umesto skupoj konfrontaciji“, rekao je Rejnders.

Upitan da li je u Briselu sa olakšanjm dočekan poraz evroskeptičnih populista na izborima u više zemalja, Rejnders je rekao da je time „svakako ohrabren“, ali da se mora priznati da EU uprkos svojim ogromnim dostignućima „ne preduzima ništa, ili je tako shvaćena i predstavljena, za gradjane kao pojedince“.

Rejnders je rekao da gradjani od EU danas očekuju rezultate i da je njen zadatak da vodi računa da „konkretni evropski rezultati budu u korist svakodnevnog života svakog gradjanina“.

„Dakle, zaista više nego ikada, EU su potrebni kapaciteti da reaguje na globalne izazove, ali u isto vreme EU mora da odgovara i na očekivanja, ambicije, i strahove svojih gradjana i da ojača sposobnost da ih zaštiti“, rekao je belgijski ministar.

On je dodao i da je „više nego ikad optimista“ da je EU relevantna, ali i da je u isto vreme i realista da „borba za pravdu, jednakost, slobodu i bezbednost mora da se vodi svakoga dana“.

„Srbija koja nam se pridružuje u toj misiji, za dobrobit svih sadašnjih i budućih gradjana EU, vrlo je dobrodošla činjenica“, rekao je belgijski ministar u intervjuu agenciji Beta uoči posete Beogradu.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.