Rizik od finansiranja terorizma u Srbiji na srednjem nivou

BEOGRAD – Rizik od finansiranja terorizma u Srbiji stručnjaci procenjuju kao „srednji“, dok pretnje od terorizma rangiraju kao „srednje visoke“, pokazuje nova „Nacionalna procena rizika od pranja novca i procena rizika od finansiranja terorizma“ koju je usvojila Vlada Srbije.

Na izradi Nacionalne procene rizika učestvovalo je ukupno 154 predstavnika, od čega 124 predstavnika državnog sektora, među kojima su tužioci i pripadnici Uprave za sprečavanje pranja novca i resornih ministarstava, kao i 30 predstavnika privatnog sektora.

Rizici od terorizma i njegovog finansiranja sagledavani su pre svega kroz slučaj u javnosti poznat kao „vehabije“ i podatke organa bezbednosti u vezi sa prikupljanjem finansijskih sredstava za vrbovanje, obučavanje i finansiranje odlaska državljana Srbije na ratom zahvaćena područja u Siriju, a na strani takozvane „Islamske države“.
Sedmorica pripadnika ove grupe su u aprilu prvostepenom presudom Specijalnog suda u Beogradu osuđeni na ukupno 67 i po godina zatvora za niz krivičnih dela u vezi sa terorizmom i saradnju sa Islamskom državom Iraka i Levanta (Šama), kao i regrutaciju državljana Srbije na ratišta.

Trojica su osuđena u odsustvu jer su i dalje u bekstvu, a za njima je raspisana međunarodna poternica.

Međutim, kako se upozorava u Nacionalnoj proceni rizika, iako je od kraja 2015. godine primetan trend osetnog smanjenja odlazaka na strana ratišta, istovremeno je povećana pretnja u vezi sa povratkom terorista kako u našu zemlju, tako i u zemlje regiona.

U tom dokumentu se dodaje da nije smanjen ni stepen pretnje, koji je registrovan i u prethodnoj Nacionalnoj proceni rizika, a odnosi se na kontinuirani bezbednosni rizik od prisustva ekstremističkih i terorističkih struktura, kao i radikalizacije i regrutacije stranih terorističkih boraca sa područja Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija i pojedinim zemljama okruženja.

Istovremeno se upozorava i da bi zbog geografskog položaja Srbije eventualni ponovni masovni priliv migranata, doprineo jačanju navedene pretnje u našoj zemlji koja je bila u sedištu takozvane „Balkanske migrantske rute“.

Analizom pretnji od finansiranja terorizma, stručnjaci su takođe uočili da se izvori, visina iznosa i pravci kretanja novčanih tokova finansiranja odlazaka na strana ratišta nisu menjali i da su, kako se navodi, ostali u sferi malih iznosa.

Potiču mahom iz donacija koje dolaze iz pojedinih zemalja zapadne Evrope, navodi se u Nacionalnoj proceni rizika.

U prethodnom periodu izmenama i dopunama Krivičnog zakonika Srbije, suštinski su postale kažnjive pripremne radnje za krivično delo „terorizam“, tako da su stvoreni zakonski uslovi za efikasniji krivični progon i prevenciju krivičnog dela terorizam i finansiranje terorizma.

Takođe, donet je Zakon o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja finansiranja terorizma, kao i njegove izmene i dopune.

U ovom dokumentu se napominje i da su značajno unapređeni intenzitet saradnje, koordinacija i razmena informacija državnih organa nadležnih za borbu protiv terorizma, kako na unutrašnjem tako i na međunarodnom nivou, pa se kontinuirano preduzimaju provere primljenih obaveštenja o događajima za koje postoje indicije da mogu biti povezani sa krivičnim delima terorizam i finansiranje terorizma.

Procedura se odvija na sledeći način: po prijemu informacija od strane nadležnih državnih organa, pre svega Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno Službe za borbu protiv terorizma i ekstremizma, Bezbednosno-informativne agencije i Uprave za sprečavanje pranja novca, Tužilaštvo za organizovani kriminal pokreće predistražne postupke.

Tužilaštvo, naime, inicira takozvane posebne dokazne radnje – obraćanjem relevantnim finansijskim institucijama, razmenjuje podatke sa nadležnim državnim organima, radi donošenja odgovarajuće odluke o pokretanju krivičnog postupka ili dalje provere indicija koje bi mogle dovesti do prikupljanja relevantnih dokaza za pokretanje krivičnih postupaka.

Pisci Nacionalne procene rizika upozoravaju da posledice po sistem od finansiranja terorizma mogu nastati ukoliko se ne nastavi sa sprovođenjem konkretnih aktivnosti svih grana vlasti i institucija Srbije u borbi protiv terorizma i finansiranja terorizma i naruši kontinuitet usklađivanja normativnog okvira sa preporukama relevantnih međunarodnih institucija za borbu protiv terorizma i njegovog finansiranja.
„Imajući u vidu da je zakonski okvir relativno dobro postavljen u ovoj oblasti, više pažnje bi trebalo usmeriti na definisanju kriterijuma i standarda koji bi doprineli ranom otkrivanju i identifikovanju sumnjivih lica i transakcija uz puno poštovanje svih načela demokratskog društva“, ocenjeno je u dokumentu.

Posebno se napominje da je neophodna povećana pažnja kako kod banaka i drugih finansijskih i monetarnih institucija koje imaju obavezu i interes da spreče da kroz njihove sisteme transferišu sredstva namenjena finansiranju terorizma, tako i kod nadležnih organa koji imaju obavezu da onemoguće zloupotrebu i delatnost pravnih lica u svrhu prikupljanja sredstava za finansiranje terorizma.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike