U trendu

Simić: Odnos SAD prema Srbiji zavisi od EU i Rusije

BEOGRAD – Vrata za neka inovativna rešenja u odnosu Vašingtona i Beograda dolaskom administracije američkog predsednika Donalda Trampa svakako jesu odškrinuta, ali je veliko pitanje da li su sasvim otvorena i za sad nema nikakvih naznaka šta to u praksi znači i šta bi Srbija time trebalo da dobije, rekao je dekan Fakulteta političkih nauka Dragan Simić.

„Činjenica je da je Stejt department bio veoma konzervativan kada su u pitanju nova rešenja, ali dolazak dva nova čoveka u najviše ešelone američke spoljne politike, Arona Vesa Mičela na mesto pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, kao i Džona Boltona na mesto savetnika za nacionalnu bezbednost svakako pruža izvesne nade u neki novi pristup. Koliko će se zaista ta priča o promeni ostvariti zavisi od mnogo činilaca, a pre svega od nekog globalnog rešenja složenih ondnosa između SAD i drugih velikih sila koje deluju na ovom području, pre svega EU i Rusije“, rekao je Simić za „Politiku“.

Nerešeni slučaj ubistva braće Bitići i nerešeni slučaj paljenja američke ambasade 2008. godine su i dalje jako ozbiljna smetnja u odnosima Vašingtona u Beograda, posebno zbog Kongresa i njegovog uticaja na spoljnu politiku, dodaje Simić.

„Imajući u vidu činjenicu da su demokrate preuzele Predstavnični dom, treba očekivati da ce neka od ovih pitanja ponovo postavljati, možda čak i snažnije nego do sada. Stavljanje nekih stvari pod tepih i odlaganje rešenja ne vodi ničemu, pogotovo u odnosima sa državnom od koje još puno toga zavisi u međunarodnoj politici“, istakao je Simić.

Upitan o početku pretpristupnih pregovora Makedonije sa NATO i poziciji Srbije unutar bezbednosne strukture regiona, Simić kaže da bi eventualnim ulaskom Makedonije u NATO bezbednosna struktura u regionu bila zaokružena, a da bi samo BiH i Srbija ostale van punopravnog članstva u NATO.

„Koliko će to konkretno uticati na Srbiju, ostaje da se vidi, ali je činjenica da je NATO svestan da zbog raznih razloga, pre svega bombardovanja 1999. godine, kao i statusa Kosova i Metohije, od najdubljeg integrisanja Srbije u NATO za sada nema ništa i da Srbija već sasvim dovoljno koristi mogućnosti Partnerstva za mir. Naravno, realnosti međunarodnog života ne daju donosiocima odluka previše prostora za emocije i imajući to u vidu, Srbija jasno mora da sagleda sve posledice eventualnog ulaska i Makedonije u NATO po našu vlastitu politiku i geopolitički položaj“, rekao je Simić.

Upitan šta Srbiji preostaje, Simić se pozvao na ideju izloženu u knjizi „Nemirna granica – rastući rivali, ranjivi saveznici i kriza američke moći“, koju su nedavno objavili Džejkob Grajgel i Ves Mičel.

„U knjizi se detaljno opisuje odstupanje SAD i nesigurnsot saveznika na granicama američke imperije. Kada su u pitanju države Srednje i Istočne Evrope, autori govore o strategiji diversifikacije. U slučaju Srbije, strategija diversifikacije bi trebalo da znači da se spolja ne bi vodila okretanjem samo na jednu stranu već održavanjem prisnih veza sa svim ključnim akterima svetske politike danas. Po ovoj logici, igranje samo na jednu kartu bilo bi na duže staze pogubno po srpske nacionalne interese“, objašnjava Simić.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike